EN
Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa Željkom Bodrožićem, novinarom i predsednikom NUNS-a.
U zemlji u kojoj je skoro svako bar nekad razmišljao ili razgovarao o odlasku iz zemlje, uz osećaj „da odavde treba bežati“, tema za razgovor se nametnula sama. Kako ti talasi očaja izgladaju kod novinara, a kako prolaze? Željko Bodrožić, kao predsednik NUNS-a, često je prva adresa novinara koji imaju osećaj da ne mogu više da izdrže pritisak, uvrede i osećaj progona. Govorio je o razlozima zbog kojih on nikad ne bi otišao iz Srbije, iako ga je previše puta izneverila, ali i o svim bočnim posledicama medijskog progona i propagande koja nam boji svaki dan. Kako sve to utiče na opšte stanje društva? Koliko nam se u međuvremenu promenila, tačnije umanjila, kolektivna pismenost? Šta se sve promenilo dok čekamo te promene?
Govoreći o propagandi, Bodrožić se osvrnuo i na primetno srozavanje nivoa pismenosti u javnom govoru, bilo da je reč o novinarskim sadržajima ili izražavanju političara, čak i onih koji su u samom državnom vrhu:
„Možete da plivate u ovoj našoj Srbiji sa vrlo skromnim fondom reči. Mislim da sam prvi put to hejteri čuo kod Kristijana Golubovića, u njegovoj emisiji, kod kolege Kristijana (smeh), pošto mi je klinac pustio, ja nisam tačno znao kada je počeo sa emisijom Bajke iz podzemlja. On u svakoj svojoj emisiji jedno dvesta puta pomene hejtere, šibadžije, ove hejtere… Onda je krenula Jovana Jeremić da govori ovi hejteri, pa sada i premijerka govori ovi hejteri, poslednjih dana je bilo i na naslovnim stranicama tabloida naslova Hejteri skočili na nas, na primer. Ta reč mi je reč nedelji“, primetio je Bodrožić i ocenio da je očito veliki uticaj emisije Kristijana Golubovića na način izražavanja državnog vrha, a i medija koji ih prate.
„To je već trideset i nešto godina tako, još od ranih devedesetih. Arkan isto nije silazio sa televizije. To svi zaboravljaju. Gostovao je, davao je izjave sa fronta i za ove kao ozbiljne televizije, u to vreme ratnohuškačke, krvave… Zaboravljamo šta je tada radio RTS. Istovremeno nije silazio sa onih TV Show emisija, poput one Minimaksovizije. Ko se seća, zna i da je Arkan vladao sa dvestapedeset reči i da je možda naučio nekih par novih izraza. U suštini, njegov vokabular je bio prilično skroman i to je ušlo ljudima u glavu. Odrasli ljudi, klinci, svi oni gledaju takve ljude i što bi onda oni bili drugačiji, povode se, jer su oni neki junaci, srpski branioci, ljudi kojima treba da se divimo i slično“, rekao je Bodrožić u novoj epizodi podcasta Snaga uma.
