EN1) NUNS zahteva da se u najkraćem roku, a pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, udruženjima, medijima i javnosti dostavi uputstvo za sprovođenje nedavno izmenjenog Zakona o javnom informisanju, posebno u sadejstvu sa Zakonom o prekršajima.
U javnosti i među medijima ne jenjava panika i revolt izazvani visokim zaprećenim kaznama, a dodatno se pojačava uznemirujućim računicama i prognozama koliko može koštati delikt načinjen u obavljanju posla. Posebno je izražena bojazan u slučaju PRENOŠENJA IZJAVA I UVREDLJIVIH KVALIFIKACIJA koje POLITIČARI izriču jedni na račun drugih i PRENOŠENJA ZVANIČNIH SAOPŠTENJA POLICIJE I TUŽILAŠTAVA U KOJIMA SE PRIVEDENI I OSUMNJIČENI IDENTIFIKUJU.
Zbog toga smatramo neophodnim kvalifikovano tumačenje primene čitavog zakona, posebno ako se ima u vidu obzazloženje zakonodavca da su „predložene izmene i dopune Zakona prvenstveno učinjene u cilju njegove doslednije primene i unošenja većeg reda i odgovornosti u sferi medija”.
2) Takođe zahtevamo stručnu analizu dosadašnje primene Zakona o javnom informisanju. Podsećamo da je zakonodavac razloge za donošenje izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju po hitnom postupku našao u tome što se “Postojeći Zakon o javom informisanju u svojoj primeni pokazao neefikasnim što je zahtevalo njegove hitne izmene. Informisanje kao delatnost od opšteg interesa, po stavovima i javno izrečenim mišljenjima stručne javnosti, ozbiljno je dovedeno u pitanje u domenu objektivnog izveštavanja. Kako bi se sprečilo nastajanje štetnih posledica po život i zdravlje građana, kao i štetnih posledica za rad organa“.
Radi što jasnije slike o tražimo analizu dosadašnje primene Zakona o javnom informisanju usvojenog 2003. godine. Smatramo da je neophodno javno saopštiti:
– Koliko prekrsajnih prijava je Ministarstvo kulture podnelo protiv medija koji su kršili Zakon o javnom informisanju i koliko je tih prijava procesuirano;
– Koliko je postupaka vođeno i pred kojim sudovima;
– U koliko slučajeva je izrečena oslobađajuća presuda, a koliko puta izrečena kazna mediju i odgovornom licu;
– Koje su odredbe najčešće bile osnov za pokretanje postupka;
– Kolike su kazne dosuđivane (ukupna suma, okvirno):
– U kom procentu je izricana maksimalna kazna predviđena Zakonom o javnom informisanju.
– U koliko postupaka su se nosoci javnih funkcija pojavili kao stranka koju treba štititi po Zakonu o javnom informisanju.
NUNS namerava u toku sledeće nedelje da organizuje javnu raspravu povodom izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju u kojoj će sem predstavnika medija, novinarskih i medijskih udruženja i nadležnih ministarstava učestvovati predstavnici nadležnog sudstva, tužioci i advokati specijalizovani za medijsko zakonodavstvo. Da bi takva rasprava bila kvalitetna potrebne su tražene analize.
Sekretarijat NUNS-a
U Beogradu 03. septembra 2009. godine
