EN
Narodni poslanik iz stranke Zajedno Nikola Nešić je na današnjem zasedanju Skupštine govorio o Predlogu Zakona o elektronskim komunikacijama na koji je podneo 18 amandmana. Nešić je u svom obraćanju istakao predlog ukidanja Regulatornog telo za elektronske medije (REM), odnosno njegovo pripajanje Regulatornom telu za elektronske komunikacije, poštanske usluge i elektronske medije koje bi bilo formirano, saopštila je stranka.
„REM ne sprovodi svoje obaveze na koje je obavezan zakonom, odnosno ne reaguju na dešavanja na emitovanom sadržaju – nasilje, diskriminacija, politička zloupotreba, zloupotreba položaja prilikom dodele nacionalne frekvencije itd“, rekao je Nešić u obraćanju.
Kako je naveo, funkcije REM-a bi preuzelo telo čije je formiranje predložio – Regulatorno telo za elektronske komunikacije, poštanske usluge i elektronske medije – koje, po njemu, objedinjuje nadležnosti postojećih regulatora RATEL-a i REM-a.
„Ovo telo bi predstavljalo nacionalno regulatorno telo koje bi pored elektronskih komunikacija i poštanskih usluga obuhvatalo i elektronske medije. Na ovaj način bi se uštedeo i novac u budžetu koji se sada izdvaja za finansiranje ova dva Regulatorna tela i time bi REM prestao da postoji“, rekao je Nešić.
On je dodao da je predlog stranke Zajedno motivisan željom da se dinamična oblast informaciono-komunikacionih usluga uredi kvalitetnije i primereno duhu vremena, s ciljem efikasnije regulacije i smanjenja budžetskih izdvajanja.
Ovo je i pojasnio na primeru savremenih komunikacija:
„Takozvana tehnološka konvergencija dovela je do toga da se sve poruke danas prenose jednom mrežom – internetom – i da se prikazuju na jednom uređaju – mobilnom telefonu. Kako danas razgovaramo sa rodbinom u inostranstvu? Da li preko međunarodnih skupih poziva ili preko mobilnih aplikacija? Da li sve više građana gleda filmove preko televizije ili preko namenskih striming platformi i mobilnih telefona?“, pojasnio je Nešić.
U postojećem okruženju, kazao je, „gube se tradicionalne granice između autora ili kreatora sadržaja, distributera (tj. operatora mreže) i korisnika ili konzumenta sadržaja“.
„Danas svako ko ima mobilni telefon s kamerom i pristupom internetu može biti kreator komercijalnog medijskog sadržaja“, smatra narodni poslanik.
Kao još jedan razlog za ukidanje REM-a i stvaranje novog regulatornog tela, Nešić je pomenuo i zakonsku mogućnost u Srbiji koja distributerima interneta omogućava da budu i proizvođači medijskog sadržaja, što je dovelo do stvaranja novih modela kontrole sadržaja od vlasti – tako bi stvaranje šireg regulatora doprinela i poboljšanju mogućnosti kontrole sprovođenja javnog interesa u medijima, kazao je.
Primera stvaranja širih regulatornih tela koje obuhvataju više oblasti ima u mnogim zemljama, a Nešić je pomenuo primere Austrije, Irske, Ujedinjenog Kraljevstva, Mađarske i Slovenije, zemalja od kojih neke već 20 godina imaju ovakve regulatore, saopštila je Zajedno.
Nikola Nešić je izložio i finansijke razloge za stvaranje novog tela koje bi omogućilo budžetske uštede.
„Prema finansijskom planu REM-a za ovu godinu, iz budžeta se za njegovo finansiranje izdvajaju tri i po miliona evra. Imamo li valjano obrazloženje zašto bismo nonšalantno trošili toliki novac budžetskih obveznika, pogotovo imajući u vidu da bogatija društva nastoje da na ovome uštede? Što se tiče efikasnosti, REM ovakav kakav je teško da bi mogao biti neefikasniji, pa je svaka smislena promena samo korak napred“, zaključio je Nešić.
