Meka moć lažnih vesti pritiska region

Dezinformacije imaju za cilj da zamagle istinu u očima građana, a još veći problem je njihova meka moć, uz pomoć koje mogu da izazovu dalekosežne posledice u regionu, koje se teško mogu sprečiti. Istovremeno mogu da nanesu štetu demokratiji, pravu na informisanje i društvenoj saglasnosti.

U eri društvenih mreža, informacije se brzo i lako šire, ali sa njima dolazi i opasnost od prodora lažnih vesti i dezinformacija u sve oblasti društva u regionu i svetu. 

Balkan, uključujući Makedoniju, nije izuzet od ovog globalnog izazova. 

Ova neželjena društvena dešavanja, koja istovremeno defokusiraju prosečnog građanina iz regiona i uzdrmavaju društva, uglavnom se šire preko  društvenih mreža.

Zato je vredno pomenuti uznemirujuću informaciju koja kaže da je društvena mreža Tviter istupila iz dobrovoljnog kodeksa Evropske unije (EU) za borbu protiv dezinformacija.

Ovu vest je saopštio komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton, koji je upozorio kompaniju Elona Maska da će morati da se pridržava novih zakona, prenosi Bi-Bi-Si.

„Obaveze ostaju. Možete da bežite, ali ne možete da se sakrijete“, napisao je Breton na Tviteru.

Koliko su dezinformacije koje se šire društvenim mrežama zaista problematične za državu svedoče podaci koje je na ovu temu objavilo istraživanje Globalnog indeksa za dezinformacije – GDI.

Makedonija se suočava sa ozbiljnim izazovima na globalnom nivou u borbi protiv dezinformacija koje utiču na demokratske procese  i medijski ekosistem u zemlji.

Američka organizacija u svom istraživanju, koja zemlje ne rangira na lestvici kao u sličnim publikacijama, napominje da je Makedonija podložno tlo za dezinformacije zbog funkcionisanja medijskog ekosistema, koji uglavnom čine niskoprofesionalni mediji koji imaju ekonomske poteškoće da opstanu na tržištu. 

Pored toga, publikacija ističe da nizak nivo društvene svesti o problemu doprinosi da je Makedonija na ivici da bude pogođena ovim globalnim fenomenom, koji ima visok i negativan uticaj na političke i društvene procese koji se odvijaju u zemlji. 

U dokumentu Globalni indeks dezinformacija takođe se navodi da se zemlja suočava i sa problemom prevencije dezinformacija, jer državni propisi za borbu protiv ovakvih događaja slabo utiču na poboljšanje situacije.

S druge strane, slične podatke o ovoj temi ističe i istraživanje organizacije „Reporteri bez granica“, koja ove godine Makedoniju svrstava na 38. mesto od ukupno 180 zemalja sveta prema Globalnom indeksu slobode medija. 

To je skok od 19 mesta u odnosu na 2022. i 52 mesta u odnosu na pre dve godine.

“Reporteri bez granica“, međutim, u svom dokumentu o zemlji navode da iako novinari ne rade u neprijateljskom okruženju, rasprostranjene dezinformacije i nedostatak profesionalizma doprinose padu poverenja društva u medije. 

U svojoj izjavi na ovu temu Jozef Holnburger, direktor nemačkog neprofitnog Centra za monitoring, analizu i strategiju, smatra da su starije generacije građana u Evropi podložnije da budu žrtve lažnih vesti i dezinformacija za razliku od mladih i sredovečnih ljudi.

Prema njegovim rečima, takozvani „digitalni domoroci”, odnosno oni koji su odrasli sa jačim medijskim veštinama, mogu da razgovaraju sa starijim članovima porodice o mogućim rizicima korišćenja interneta.

Umeđuvremenu, stručnjaci iz ove oblasti saglasni su da je borba sa dezinformacijama teška, ali su do sada preduzeti ključni koraci u stvaranju uslova za praktikovanje standarda i principa profesionalnog rada novinara i medija. 

Naravno, ima još dosta toga da se uradi na tom planu, pa i na polju provere činjenica i medijske pismenosti, a upravo to je uloga profesionalnog novinarstva. 

Profesionalni makedonski mediji kroz svoje redakcije i svoje stručno osoblje, koji praktikuju Kodeks novinara, svakodnevno vrše kristalizaciju glasa javnosti, glasa građana, hrabri su građanski posmatrač stvarnih činjenica i korektor javnih politika.

Dakle, svaka država ima nacionalni interes da u ime građana podstiče sedmu silu (medije) i stvara uslove da mediji budu snažan faktor društvenog prosperiteta, dijagnostikujući i analizirajući pojave ili probleme i nudeći rešenja u interes građana. 

Ovakvo inkluzivno novinarstvo je i novi trend sedme sile, koji se oslanja na profesionalnost, istinitost, detaljno sagledavanje i proveru činjenica, stručne analize i zaključke.

Upravo takav novinarski pristup praktikuju prve makedonske dnevne novine, sa višedecenijskom tradicijom i nagomilanim iskustvom.

Ovo inkluzivno novinarstvo je ujedno i novi trend sedme sile, koji se oslanja na profesionalizam, istinitost, detaljno posmatranje i proveru činjenica, stručnih analiza i zaključaka. 

Analitičar Milan Stefanovski kaže da ako nešto često pominjete, to znači da verujete u to. 

On je u izjavi za „Sloboden pečat” rekao da se na svakim predizborima u svakoj zemlji na Balkanu, naravno, povećava broj lažnih vesti, kao što se povećava broj vesti uopšte, broj pojavljivanja političara, a paralelno sa tim imamo i mnogo manipulacija i spinova.

Ova pojava je normalan proces i nije nešto novo ni za nas ni za druge zemlje u svetu. Lažne vesti ili netačnosti su uvek postojale u istoriji i postojaće i dalje, pa će se bitka sa njima nastaviti. Problem je u njihovom rešavanju, što pak zavisi od samih novinara i preuzimanja ovih informacija i njihovog daljeg plasiranja u javnost – kaže Stefanovski.

Istovremeno, poznavalac situacije ne očekuje mnogo od novinara, jer su, kako kaže, do sada pokazali da se nisu protivili mnogim stvarima koje su i njih lično pogodile, poput pritisaka u radu ili lošim uslovima u kojima rade.

Vrlo je verovatno da će novinari imati poteškoća u poštovanju osnovnih principa novinarstva i etike i da se neće protiviti plasiranju ovih informacija u javnost, koje, pak, dolaze iz određenih centara u određene svrhe. Dok se ta bitka ne bude vodila na višem nivou, ovaj fenomen teško da će moći da nestane, posebno u ovom periodu interneta, kada su sve informacije dostupne svima – zaključio je Stefanovski.

Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/mekata-mokj-na-lazhnite-vesti-go-pritiska-regionot/