ENTijanić tvrdi da je ova knjiga bila namenjena skrivanju istine o ubistvu premijera Đinđića! Prenosimo pismo u celosti:
Šta je sporno između Jugoslovenskog komiteta pravnika i mene? Oni veruju da se iz jedne rečenice kolumne, kao najsubjektivnijeg novinarskog žanra, može rastumačiti poruka i značenje čitavog teksta kolumne. Ja ne verujem da je ikome, sem kardinalu Rišeljeu, to pošlo za rukom. Oni veruju da je dozvoljeno pripisivati meni autorstvo nad tekstovima i rečenicama koje nisam napisao. Mislim da zakon to zabranjuje. Njima je normalno da moje citate prevode u značenja kakva izvorno nemaju. Meni nije. Njima je baš pravnički da putem oglasa pozivaju publiku na suđenja sa mnom. Meni je, pak, komično pretvaranje Palate pravde u kozačku skupštinu, gde Biljana Kovačević-Vučo dublira Tarasa Buljbu.
Gadno mi je što Komitet ljubavnički zahvaljuje nekom Bebi za ustupanje materijala o meni. Time je otkrivena suština štampanja i finansiranja ove knjige. Ovaj primitivni pamflet, ova zbirka falsifikata, namenjena je ućutkivanju brojnih svedoka koji tvrde da su Jude iz okoline ubijenog premijera omogućili atentat. Slike i imena ubica zalizani Juda je izvadio iz svoje skupe „guči“ tašne „minut“ posle sudbonosnog metka. Ja verujem da je Vrhovni sud najviša pravna instanca u Srbiji. Komitet izričito tvrdi da je najviša instanca gospođa Kovačević-Vučo i neki uličar po imenu Vaninstitucionalni Pritisak. Meni je muka da u knjizi navodno mojih citata Komitet ciljano objavi zajedničku sliku Ružice i Tijanića. Čemu to služi, sem da upozori zainteresovane da Ružica, koliko znam, ne pušta Judu u svoju kuću.
Ali, uzmimo da pristanem na falsifikate. Uzmimo da prihvatim komitetska tumačenja mojih rečenica. Na jedno, ipak, ne mogu da pristanem. Zašto je Komitet potpisao Aleksandra Tijanića (mene?!) kao autora knjige o meni? To nije greška. To je bolest! U kojoj je to zemlji i kakvom pravnom sistemu moguće? Ispada da sam falsifikovao i pogrešno tumačio sam sebe i u katalogizaciji Narodne biblioteke Srbije potom naveo sebe kao autora. E, to je previše. To je nepodnošljivo. To je s one strane normalnosti.
Stoga je moj predlog Biljani Kovačević-Vučo kristalno jasan. Da prestane sa pritiscima na srpske sudije i sudove. Da zaustavi uličnu buku i kozačke skupštine. Da ne mobiliše nevladine organizacije i novinare. Pozivam je da odmah tuži Tijanića (mene) Sudu iz Strazbura. Ako veruje da je u pravu. Ako je ubeđena da su falsifikati dozvoljeni. Ako pravnički zna da može da potpiše kao autora ovog pamfleta čoveka koji i ne zna da je napisao knjigu o sebi. Ako ne veruje srpskom pravosuđu. Ako ne traži da ona bude iznad zakona. Onda, pozivam nju i sve njene pristalice da me tuže Međunarodnom sudu u Strazburu. Ili, neka umuknu. I tako priznaju da znaju šta su uradili. Ako kazna u Strazburu, na sudu na koji zloglasni Tijanić, valjda, nema nikakvog uticaja, bude manja od izrečene presude u Srbiji, lično ću tražiti njeno oslobađanje.
Aleksandar Tijanić
