Korišćenje veštačke inteligencije u svom izveštavanju uz održavanje poverenja publike

Na Media Parti Chicago, konferenciji koja istražuje ukrštanje veštačke inteligencije i novinarstva, učesnici su debatovali i učili o mogućnostima i opasnostima veštačke inteligencije. Stručnjaci za etiku su predložili okvire za odgovorno korišćenje moćnih novih tehnologija, programeri su učili novinare kako da koriste veštačku inteligenciju da bi svojim čitaocima doneli prilagođeni sadržaj, a reporteri su se borili sa načinom da zadrže poverenje publike dok dezinformacije uz pomoć veštačke inteligencije obiluju.

 

Međunarodni centar za novinare (ICFJ) pomogao je u organizaciji trodnevnog događaja, koji je okupio preduzetnike, novinare, programere i dizajnere sa pet kontinenata kako bi zajedno radili na budućnosti medija. Svi su se udružili da osmisle rešenja koristeći veštačku inteligenciju na hakatonu.

 

Evo nekih od ključnih zaključaka sa događaja:

 

Koja pitanja bi redakcije trebalo da sebi postave pre upotrebe veštačke inteligencije?

 

U diskusiji sa višom direktorkom za inovacije ICFJ-a Maggie Farlei, Dalia Hashim iz Partnership on AI predstavila je pitanja koja redakcije treba da postavljaju pre nego što uopšte počnu da koriste generativnu veštačku inteligenciju, sistem veštačke inteligencije koji je sposoban da generiše tekst i slike kao odgovor na upite. Saopštavanje o tome kako i zašto koristite veštačku inteligenciju, rekao je Hašim, takođe je važno za izgradnju poverenja kod publike. „Što ste otvoreniji i transparentniji u vezi sa tim, publika je spremnija da prihvati da se [AI] koristi“, objasnila je ona.

 

Važna razmatranja uključuju:

 

• Da li nam je prijatno da koristimo generativne AI alate koji su obučeni koristeći sadržaj drugih bez pristanka? Možemo li pronaći ili napraviti alate koji nisu derivati?
• Kako ćemo postaviti zaštitne ograde oko upotrebe AI alata u redakciji?
• Gde bi naš tok rada mogao biti automatizovan? Gde nam treba čovek u petlji?
• Ako koristimo AI za proizvodnju sadržaja, kako ćemo ga označiti?
• Kako ćemo obezbediti tačnost sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije?
• Ako prikupljamo podatke od publike, kako će se oni koristiti i ko ih poseduje?

 

Hašim je pozvao novinare da koriste okvir Partnerstva za veštačku inteligenciju o odgovornim praksama za korišćenje AI u redakcijama, zajedno sa svojom bazom podataka AI alata za lokalne redakcije.

 

Kako možemo sprečiti AI da širi dezinformacije? Da li AI halucinira?

 

Edvard Tian iz GPT Zero istakao je neke od opasnosti AI kada su u pitanju dezinformacije.

 

„AI generiše tekst veštačke inteligencije je sklon izbacivanju članaka i halucinirajućim napadima“, podsetio je publiku.

 

Preporučio je da redakcije budu svesne toga jer integrišu tehnologiju veštačke inteligencije u svoj rad. Nije samo ChatGPT ono što širi dezinformacije, rekao je on. Prodavnice koje koriste veštačku inteligenciju da bi objavile što je moguće više sadržaja takođe su deo problema.

 

Tian je predstavio besplatni alat za otkrivanje koje je njegova kompanija kreirala za otkrivanje upotrebe AI. Redakcije i publika mogu da koriste ovaj alat da ograniče širenje dezinformacija vođenih veštačkom inteligencijom, objasnio je on.

 

Šta AI može učiniti za publiku?

 

Džeremi Gilbert iz laboratorije Knight Lab na Univerzitetu Northvestern rekao je da „prečesto trošimo vreme na pitanje: „Šta može generativna veštačka inteligencija?“, ali se ne pitamo: „Šta zapravo naša publika želi?“

 

Gilbert je objasnio da potrošači vesti ne žele nužno više sadržaja. Umesto toga, oni imaju konkretna pitanja koja su ih naterala da potraže priču, a vesti bi trebalo da im daju konkretne odgovore. Generativna AI, rekao je on, može pomoći redakcijama da naprave alate koji bolje odgovaraju na potrebe publike.

 

Da li će AI zameniti novinare?

 

Izvršna direktorka Vorld Nevs Media Netvork Marta Vilijams udubila se u prednosti i nedostatke generativne AI.

 

Ljudi već počinju da koriste ChatGPT za dobijanje informacija direktno umesto od novinskih kuća – ili čak od Google-a. To znači da će oglašavanje i pretplate trpeti, rekao je Vilijams. Povećaće se i dezinformacije. Izazov za medije je da stvore jedinstven sadržaj od poverenja koji je vredan za njihove zajednice – i sopstvene alate veštačke inteligencije da ga pokreću.

 

„Verujem da će sve što se može automatizovati, a to nije samo novinarstvo. To su generalno medijski poslovi“, rekla je ona. Ali Vilijams je takođe rekao da bi automatizacija mogla da otvori vreme i novac za vođenje novinarskih projekata velikih razmera sa intenzivnijim resursima.

 

Jennifer Brandel iz Hearken-a je istakla sličnu poentu, objašnjavajući da bi u budućnosti AI mogla biti u stanju da zameni transakcijske poslove i stvori efikasnost kod drugih. Ako veštačka inteligencija može da zameni nešto od onoga što novinari rade, rekla je, moramo da radimo nešto humanije: da stvaramo veze sa ljudima i da im damo informacije koje su im potrebne da bi živote i zajednice učinili boljim.

 

Može li AI poboljšati rad novinara?

 

Fernanda Aguirre iz Meksika i Rosario Marina iz Argentine predstavili su projekat na kojem su sarađivali nakon što su se upoznali kroz stipendiju Emerging Media Leaders, koju vodi ICFJ. Da bi zaobišao podatke kojima je teško pristupiti i analizirati koje je dalo argentinsko pravosuđe, Agire je kreirao AI alat za Marininu redakciju.

 

Alat pretvara PDF podatke u lako čitljiv format, a zatim omogućava novinarima da intervjuišu podatke putem alata. „Naravno, imamo ograničenja, generativna AI nije savršena“, rekao je Agire. Da bi se borili protiv tih zamki, Aguirre i Marina uključuju upite za proveru činjenica kada ispituju podatke, kako bi bili sigurni da sve informacije koje dobijaju zapravo potiču iz originalnih dokumenata.

 

„Postoji mnogo priča koje novinari ne pronalaze zbog neprijateljskih formata podataka“, rekao je Agire. Alati za veštačku inteligenciju poput ovog sada mogu pomoći novinarima da pristupe skupovima podataka kako bi kreirali priče koje drže vladu odgovornom, a zajednice informisanim.

 

Šta novinari mogu da urade što veštačka inteligencija ne može?

 

U svojoj glavnoj sesiji, Dženifer Brendel iz Hearkena se fokusirala na vrednost koju ona naziva „stvarno iskustvo“ (ili AE) može doneti novinarstvu.

 

„Imamo tehnologiju staru 521 milion godina koja se zove ljudski mozak, kojoj su potrebna jednaka ulaganja kako bi se mogla optimizovati za stvari kao što su briga, saosećanje, duboko slušanje, potpuno otelotvoreno prikupljanje informacija, zajednička kreacija i širenje“, rekla je ona. .

 

„Mi ljudi još uvek imamo konkurentsku prednost kada je u pitanju jedna dimenzija u odnosu na AI, a to je briga“, rekla je ona. „AI nije briga. Ne može se suštinski brinuti. Dakle, novinari ili oni koji se bave novinarstvom moraju da nadoknade izgubljeno i da im je više stalo.“

 

Poslednjeg dana Media Parti-a, novinari, programeri, dizajneri i drugi okupili su se na Hakatonu. Sedam timova je predstavilo svoje ideje usredsređene na mogućnosti i izazove veštačke inteligencije u novinarstvu. Sledeći timovi su osvojili nagrade od Knight Lab-a i GPTZero-a i budućeg mentorstva ICFJ-a:

 

SourceScout, platforma koja koristi veštačku inteligenciju da pomogne medijima da pronađu različite i nedovoljno priznate izvore, osvojila je glavnu nagradu.

 

Druga nagrada pripala je Scroll Nevs-u, alatu za novinske organizacije da kreiraju postove sa vestima u stilu društvenih medija i kratke video zapise za angažovanje mladih čitalaca.

 

Podeli priču, alat koji je razvio profesor novinarstva Blejk Eskin da uključi studente u selekciju vesti i produkciju vezanu za treću nagradu.

 

Kuick Trace, alatka uz pomoć chatGPT-a koja pomaže novinarima da analiziraju velike količine prijavljenog materijala, takođe je dobila treću nagradu.