Kolektivno pregovaranje za frilensere iz EFJ-a

Samozaposleni novinari sada imaju mogućnost da budu uključeni u kolektivno pregovaranje od strane njihovih sindikata. Ali šta to znači u praksi? Skoro godinu dana od primene smernica Evropske komisije o kolektivnom pregovaranju za solo samozaposlene, pogledaćemo kako su imali koristi, ili ne, našim članovima u EFJ Freelance Ekpert Group (FREG).

EFJ je pozdravio Smernice kao važan korak ka jačanju kolektivnog pregovaranja i prepoznao je njegovu kontradiktornu snagu za rebalans odnosa moći na tržištu rada.

Ipak, ovo su Smernice i iako mogu imati merodavno dejstvo, one nisu pravno obavezujuće za Sud pravde EU niti za nacionalne organe za sprovođenje konkurencije. Zbog toga smo zamolili naše članove da nas obaveste u kojoj meri utiču na dosadašnju praksu kako bi se antimonopolski organi uzdržali od mešanja u rad sindikata koji brane samozaposlene.

Kolektivno pregovaranje za slobodne novinare (i neke prepreke)

Norveška

Ovo je trenutno najvažniji slučaj za sindikat. Norveška uprava za zaštitu konkurencije je odmah primenila novi zakon iz EU. Sindikat je proveo svoje vreme proučavajući koja su prava povezana sa ovim novim mogućnostima kada su u pitanju pregovori i odlučivanje o cenama.

Oni će istraživati ove smernice, i još mnogo toga, tokom konferencije Nordic Freelance 2023 u septembru.

Švedska

Frilans Riks, sekcija za slobodnjake u okviru SJF-a je zajedno sa sekcijom za radna mesta SJF-a u LO Mediehus uspela da natera glavne urednike da potpišu kolektivni ugovor za frilensere koji obavljaju zadatke za svoje raznih naslova. Takođe rade na tome da što više izdavača sledi njihov primer.

Finska 

Sindikat novinara Finske nastojao je da što pre otpočne pregovore o uslovima rada samozaposlenih novinara. Unija je predložila pregovore Finskoj medijskoj federaciji, organizaciji za zastupanje privatnih kompanija u medijskoj i štamparskoj industriji. Na kraju je Finska medijska federacija saopštila da ne pristaje na pregovore, rekavši da bi kolektivni ugovori bili nezakoniti.

Sindikat je osnovao pregovaračku radnu grupu i poslao anketu tražeći od svojih slobodnih članova njihovo mišljenje o kolektivnom pregovaranju. 80 odsto ispitanika nadalo se da će sindikat pregovarati i dogovoriti minimalne plate, povećanje plata i razne dodatne naknade. Pored honorara, članovi se nadaju da će sindikat pregovarati posebno o autorskim pravima.

Kako stići: kolektivni ugovori o cenama slobodnjaka

Smernice pokrivaju samo kolektivne ugovore o radnim ugovorima. Oni se ne primenjuju na pregovore o cenama. Ipak, naši članovi znaju da je to presudno za slobodne novinare, koji se često nalaze u teškoj finansijskoj situaciji. Stoga smo pitali o najboljim primerima, i nekim izazovima, u pregovaranju o kolektivnim tarifama za slobodnjake.

Belgija

Od proleća 2022. sekcija koja govori flamanski jezik belgijskog sindikata novinara (VVJ) uspeva da sklapa kolektivne poslove u vezi sa indeksacijom stopa slobodnih radnika. Do danas su Mediahuis, DPG Media, VRT, BELGA, kao i manje kuće konačno (manje-više) odlučili da kolektivno pomognu svojim slobodnim radnicima.

„Kolektivni ugovori su jedini pravi odgovor na konkurentnom, koncentrisanom tržištu, sa samo nekoliko preostalih medija i previše kandidata“, kaže pravni savetnik VVJ, Šarlot Mikils. „Sami nikada ne možemo da rešimo neravnotežu moći.“

Holandija

Kolektivna norma za slobodne novinare na emiterima dobijena je uz minimalnu naknadu od 35 € po satu, dok je minimalna naknada od 30 € dobijena u DPG Media, jednom od dva vodeća medijska konzorcijuma u ​​Holandiji. Još uvek rade na sličnim rezultatima u drugoj velikoj izdavačkoj kući, Mediahuis.

Kalkulator tarifa NVJ se sada otvoreno i široko koristi, gde je nekada bio tabu s obzirom na holandski zakon o konkurenciji. Tarifni kalkulator predlaže honorar slobodnjaka od 167% od satnice zaposlenog kolege sa istim iskustvom. NVJ je takođe pregovarao da, kada radnici na platnom spisku dobiju povećanje, honorari slobodnjaka prate to. Mala, pomalo važna pobeda, pošto su novine jedva da su ikad prilagođavale tarife inflaciji. Sindikat sada priprema veliku akciju za povećanje od 7% povrh „normalne“ korekcije inflacije, za slobodne kao i za zaposlene radnike.

Nemačka

Do aprila 2023. godine, u većini javnih radiodifuznih institucija (Rundfunkanstalten), DJV i ver.di su uspeli da pregovaraju o malim poboljšanjima za osoblje i slobodne radnike za period do 2024/2025. Dok je u većini slučajeva obezbeđena neto taksa i naknada za socijalno osiguranje, a dogovoreno je prosečno povećanje od 2,8 odsto, jasno je da su ove uplate mnogo manje od stope inflacije (koja je oko 10 odsto).

Michael Hirschler, govornik DJV-a, prokomentarisao je da je „ovoga puta bio prilično neobičan sukob, jer su sindikati morali da organizuju štrajkove. Obično kolektivno pregovaranje u javnom RTV servisu prolazi bez štrajkova. U nekim slučajevima, na primer velike grupe ZDF, to je bio prvi štrajk te vrste u istoriji.

Postavljanje prvog kamena: Zemlje bez kolektivnog pregovaranja za slobodnjake

Španija (Katalonija)

Poslednji kongres FeSP-a bio je posvećen situaciji frilensera. Sindikat je pristao da zatraži od Vlade da ovu grupu uključi u opšti sistem socijalnog osiguranja. Oni su takođe pozvali da se njihovi uslovi rada regulišu kolektivnim ugovorom koji obično pokriva kadrovske izveštače i da se pregovara o okvirnom sporazumu između sindikata i organizacija poslodavaca, koji treba da utvrdi minimalne stope, na istom nivou kao i za štabni reporteri.

Estonia

S obzirom da u Estoniji postoji samo jedan kolektivni ugovor za zaposlene novinare, priča o slobodnim kolektivnim ugovorima je za sada uglavnom teoretska. Pravni sistem u Estoniji vidi konkurenciju kao prepreku za donošenje odluke o minimalnoj naknadi itd. Takođe, udruženje poslodavaca ima istorijsku politiku nepriznavanja kada je u pitanju udruženje, tako da nisu voljni da razgovaraju sa njima. Konačno, estonske medijske kuće preferiraju licencne ugovore nego bilo koji drugi oblik, što otežava sprovođenje principa kolektivnog ugovora.