Država nameće izmene medijskih zakona koje nagrađuju medije koji šire propagandu, govor mržnje i targetiraju kritičare vlasti

slika: NUNS
slika: NUNS

Šta se događa u dve godine dugom procesu izmena dva najvažnija medijska zakona koji stručnjaci nazivaju „simulacijom”? Kako vlada, suprotno izričitim stavovima medijske zajednice, pokušava da nemetne izmene koje omogućavaju državi da ima ulogu u izdavanju medija, REM-u da nastavi da radi u interesu vlasti, dok podrivaju status Saveta za štampu? Posledice su višestruke jer se nagrađuju mediji koji šire govor mržnje i propagandu i koje građani prepoznaju kao glavne generatore nasilja u društvu, neki su od zaključaka Analize procesa izmena medijskih zakona Slavko Ćuruvija fondacije

 

Iako postavljene kao prioritet Vlade Republike Srbije, izmene seta medijskih zakona predviđenih Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji od 2020. do 2025. godine i pratećim Akcionim planom od 2020. do 2022. godine, ispostavilo se da za vlast i nisu mnogo važne. Proces izmene zakona traje već dve godine i još nije završen, podseća se u novoj analizi procesa izmena medijskih zakona Slavko Ćuruvija fondacije.

 

U pogledu Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), kao krovnom zakonu kojim se uređuje oblast javnog informisanja i medija, Akcionim planom su predviđene njegove izmene u poslednjem kvartalu 2021. godine, u 36 tačaka.

 

Iako je nacrt zakona završen, on nije usaglašen, budući da je uvedeno sporno rešenje koje omogućava državi posredno učešće u izdavanju medija. Za državu su sporne i odredbe koje se tiču priznavanja nadležnosti Saveta za štampu.

 

Drugi važan zakon za medijsku zajednicu, ali i društvo u celini – Zakon o elektronskim medijima (ZEM) takođe nije donet, iako je rok za usvajanje istekao u drugom kvartalu 2022. godine. Akcionim planom je identifikovano 29 mera koje treba da budu regulisane izmenama zakona, od čega se 21 (više od 72 odsto) odnosi Regulatorno telo za elektronske medije (REM). 

 

Ipak, prema oceni medijskih stručnjaka, izmene medijskih zakona predstavljaju „simulaciju procesa”, bez suštinske političke volje, kako za doslednu primenu postojećeg zakonskog okvira tako i za istinsko uređivanje ove oblasti. Očigledno odugovlačenje sa usvajanjem zakonskih izmena u medijskoj oblasti samo pokazuje da aktuelnom režimu status quo najviše odgovara, ističe se u analizi.

 

To potvrđuje i Nataša Jovanović, pravnica u Slavko Ćuruvija fondaciji i autorka navedenog istraživanja, koja kaže i da nema volje da se medijski zakoni izmene, što dokazuje i odugovlačenje celog procesa. 

Perspektivan početak i sunovrat radne grupe

 

 

Proces izmena ZJIM započet je tokom juna 2021. godine, kada je forimirana radna grupa sa čak 35 članova, što je usporavalo celokupni proces. Sa druge strane, uključivanje velikog broja Gongo organizacija (takozvane „vladine nevladine organizacije”), kako se navodi u analizi, imalo je svoju svrhu u vidu obezbeđivanja podrške državi da prođu i ona rešenja koja su u suprotnosti sa Medijskom strategijom. Odnos snaga je bio takav da je u svakom trenutku omogućavao da predstavnici institucija preglasaju predloge medijskih udruženja.

 

Prema planu, nacrt zakona je trebao da bude završen za tri meseca. Sastanci su se održavali jednom nedeljno, a svake sedmice je trebalo da se obrađuje po jedno poglavlje Zakona. Zbog nepomirljivih stavova dve struje unutar radne grupe i opstrukcija koje su najčešće dolazile od strane Gongo organizacija, proces se, međutim, samo odugovlačio. Članovi Radne grupe ispred novinarskih i medijskih udruženja ukazivali su i na kratke rokove od samo nekoliko dana za razmatranje svih pristiglih predloga.

 

„Insistiranje na brzini procesa, a ne na suštini izmena, onemogućili su kvalitetnu diskusiju članova radne grupe o pitanjima koja su suštinska za medijsku zajednicu. Opšti utisak članova radne grupe ispred medijskih udruženja je da su sva pitanja koja su se pojavila kao sporna i oko kojih nije postojala saglasnost odlagana za neke buduće sastanke. Glavne tačke spoticanja su se pre svega odnosile na pitanja konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu, uređenje profesionalnih standarda”, navodi se u analizi Slavko Ćuruvija fondacije.

 

Već početkom septembra 2021. godine postalo je jasno da se medijska udruženja sistematski preglasavaju, te da je veliki broj alternativnih rešenja predloženih od strane ministarstva u potpunoj suprotnosti sa Medijskom strategijom, zbog čega su novinarska i medijska udruženja odlučila da se obrate nadležnim institucijama i javnosti. Oni su tu ukazali na to da određena rešenja koja radna grupa razmatra odstupaju ne samo od Medijske strategije već i od ustavom zajemčenih prava. Predsednica vlade odgovorila je da predlog izmene zakona mora biti u skladu sa Medijskom strategijom.

 

Tokom procesa rada na izmenama i dopunama ZJIM u okviru Radne grupe, članice Koalicije za slobodu medija su imale intenzivne susrete kako bi zauzele jedinstven stav u odnosu na pitanja koja su se pojavljivala kao sporna – da neće praviti kompromise kada je u pitanju prihvatanje Kodeksa novinara Srbije, uloge Saveta za štampu i zloupotrebe projektnog sufinansiranja.

 

Doneta je zajednička odluka da se krene u paralelni proces izrade Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima u senci, koji bi pratio zahteve postavljene Medijskom strategijom i da taj dokument predstave Radnoj grupi, relevantnim ministarstvima, međunarodnim i domaćim telima i organizacijama posvećenim medijima i slobodi izražavanja.

 

Nacrt je završen do kraja 2021. i u januaru 2022. godine ponuđen državnim institucijama kao predlog rešenja Koalicije za slobodu medija za unapređenje sistema javnog informisanja i položaja medija i novinara u Srbiji.

 

Nakon nekoliko najava nastavka rada na nacrtu zakona Radne grupe u užem sastavu, raspisani su izbori 15. februara 2022, i tada su zaustavljeni svi procesi u zemlji (osim izbornih). Nakon izbora, 3. aprila 2022, nova vlada je formirana tek 26. oktobra 2022, što je dovelo da pauze u radu na izmenama zakona od osam meseci. Za sve to vreme, javnost nije dobila nikakvo obrazloženje u vezi sa zaustavljanjem procesa izrade nacrta zakona.

 

Novi pokušaj izrade nacrta ZJIM

 

U okviru nove vlade, formirane krajem oktobra 2022. godine, nadležnost za pitanje informisanja je pripala novoformiranom Ministarstvu informisanja i telekomunikacija. Za ministra je postavljen Mihailo Jovanović, koji se nekoliko dana nakon imenovanja sastao sa predstavnicima medijskih udruženja i međunarodnih organizacija. Na sastanku je istakao da je prioritet ministarstva rad na izradi Izmena i dopuna medijskih zakona. Predlog Ministarstva je bio da na ovim zakonima rade predstavnici medijskih i novinarskih udruženja koja su učestvovala u izradi Medijske strategije i Akcionog plana.

 

U drugom pokušaju izmena ZJIM, na osnovu Odluke novog ministra iz novembra 2022, koja nije javno objavljena na sajtu ministarstva, kao što nije objavljena ni na portalu E-uprave (bar o tome nema dostupnih podataka), ponovo je formirana nova radna grupa za izradu radne verzije nacrta zakona o izmenama i dopuna ZJIM. Ovog puta sastavljena je od 20 članova, 11 predstavnika države i resornih ministarstava i devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja koja su učestvovala u izradi Medijske strategije. 

 

Odlukom je ponovo predviđeno da nacrt zakona koji izradi Radna grupa može sadržati alternativna rešenja. Iako smanjen sastav radne grupe sa 34 na 20, donekle i izmenjen u smislu da Gongo organizacije nisu uključene, kao i da predstavnici državne uprave nisu ista lica, veći broj predstavnika institucija je i dalje omogućavao preglasavanje članova iz medijskih i novinarskih udruženja. Radna grupa je počela sa radom krajem novembra 2022, sa zadatkom da do kraja godine dostavi Ministarstvu tekst radne verzije nacrta zakona, koje onda treba da ga uputi na javnu raspravu. 

 

Dogovoreno je da će se paralelno raditi na prethodnim nacrtima zakona do kojih se došlo u ranijem procesu – prvom usaglašenom predlogu, drugom, koji nije bio usaglašen, te na nacrtu koji je izradila Koalicija za slobodu medija.

 

Suštinski se novi proces sveo na rad na verziji nacrta zakona koji je izradila Koalicija za slobodu medija, koju su sada predstavnici državnih organa imali priliku da kritikuju. Proces nije završen do kraja decembra kako bilo predviđeno, već se razvlačio sve do kraja aprila 2023. godine. Na velikom broju sastanaka radne grupe nije bilo kvoruma za odlučivanje, tako da su prisutni članovi iznova prolazili kroz usaglašene ili delimično usaglašene članove zakona, bez mogućnosti da suštinski odlučuju o istim.

 

Pred samu finalizaciju izrade nacrta zakona, krajem aprila 2023. godine, iz kabineta Ministarstva za informisanje i telekomunikacije stigao je novi predlog za izmene člana 32. Prema tumačenju novinarskih i medijskih udruženja i medijskih stručnjaka, ovim predlogom je omogućeno da država ima posrednu ulogu u izdavanju medija, što je u suprotnosti ne samo sa Medijskom strategijom već i sa važećim zakonom.

 

Krajem aprila 2023, na poslednjem sastanku, na kome su se pojavili svi članovi Radne grupe, a koji u prethodnom periodu nisu redovno učestvovali, predstavnici državnih organa su preglasali novinarska i medijska udruženja sa 13 glasova za usvajanje ovog predloga, šest glasova protiv i jednim uzdržanim u odnosu na ovaj sporni član. Nakon preglasavanja, status nacrta zakona nije bio poznat tri meseca. 

 

Prva informacija o nastavku rada na zakonu se pojavila 26. jula 2023. godine kada se premijerka sastala sa šefom Misije OEBS-a u Srbiji i najavila javnu raspravu narednog meseca. Posredstvom Misije OEBS-a u Srbiji, 2. avgusta 2023. godine, održan je sastanak medijskih i novinarskih udruženja sa premijerkom i ministrom za informisanje i telekomunikacije. Kako se ispostavilo, nacrti zakona nisu u potpunosti usaglašeni. Poslednje verije nacrta oba medijska zakona su dostavljena udruženjima da daju svoje predloge u roku od 10 dana, kada je trebalo da nakon novog sastanka za usaglašavanje, oba medijska zakona uđu u javnu raspravu.

 

U analizi se naglašava da su novinarska i medijska udruženja (pro)aktivno delovala u celokupnom procesu, a kroz zajedničke usaglašene stavove i upornost u okviru radne grupe, najveći broj predloga medijske zajednice je ušao u nacrt zakona.

 

Za sada je nemoguće odrediti kada će zakon biti usvojen. Pre glasanja u Skupštini Srbije, nacrt mora da prođe javnu raspravu i ocenu Evropske komisije.

 

POSLEDICE: REM NASTAVLJA DA ZLOUPOTREBLJAVA ZAKON

 

Medijska zajednica je saglasna u tome da izmene Zakona o elektronskim medijima nisu bile nužne u tolikoj meri da bi se medijski prostor adekvatno regulisao i sa postojećim zakonskim okvirom da je za to bilo političke volje, odnosno da je REM radio u opštem interesu građana Srbije. 

 

Bez izmena zakona, stari sastav REM-a je nastavio da zloupotrebljava zakon u korist režima, podržavajući prorežimske i obračunavajući se sa kritičkim medijima, piše u analizi. 

 

Posledice neregulisanja medijskog prostora su nesumnjive i višestruke jer se nagrađuju prorežimski mediji koji šire govor mržnje i propagandu i targetiraju političke oponente i neistomišljenike, dok ih građani prepoznaju kao glavne generatore nasilja u društvu, što je rezultiralo zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja”.

Tagovi

Povezani tekstovi