Da li se Šapić uželeo borbe u bazenu?

Kada pogledate kako gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić odgovara na jednostavno pitanje novinara N1, imam utisak da mu nedostaje borba u bazenu, pa je nastavio van njega.

Pitanje je bilo jednostavno: Zašto nije ispunio predizborno obećanje i rešio problem nelegalnih vikendica na Savskom nasipu? Šapiću su se odmah ukazale kapice protivničkog tima, druge boje. Umesto odgovora odmah je krenuo u kontra-napad: Šta vi mislite, vi ne znate da li treba da se reši?

Novinar Dimitrije Đurić ga na to lepo uputi šta je uloga novinara, a šta gradonačelnika. Na to odmah usledi šrauba nekadašnjeg reprezentativca i kao da se izdigao iz bazena do pojasa i zamahanuo desnicom kako bi pocepao protivničku mrežu: „Ne znate? A branili ste vlasnike splavova“, retorički će se kao nadigravati s novinarom N1. Istini za volju, nikada nismo nikog branili, ali jesmo izveštavali s protesta na Savskom nasipu, kada je gradska uprava pokušala da protera vodovodne cevi kroz nasip, a stanovnici blokova koji bi mogli biti ugroženi u slučaju poplava ustali u odbranu svoje imovine.

Ono što je u ovom nastupu i odnosu prema novinarima vidljivo to jeste odnos vlasti prema medijima. Kristalno se vidi da za gradonačelnika, što se može reći i za ostale predstavnike vlasti, postoji samo jedno: Ili navijaš za mene ili si protiv mene. To shvatanje uloge medija, koji treba da služe nekom ili budu protiv nekog, jeste duboko usađeno u DNK srpskih političara.

Naš usud je da je to postalo normalno. Da je za Aleksandra Šapića prirodno da ga neko od novinara brani, pa kaže našem novinaru: Niste vi sudija da me propitujete! Tačno, novinari nisu sudije u sudnici, ali treba da predstavljaju sud javnosti, zato i postavljaju pitanja. Novinari nisu publika ili saigrači na klupi da vam daju podršku i da navijaju. Šapić nas pita da mu kažemo za koga smo, za koga navijamo, pa kada mu kažemo za koga navijamo da se tako i postavimo?!

Da bi bili objektivni i profesionalni (što nam Šapić spočitava), novinari upravo treba da budu kao sportske sudije koje posmatraju šta se dešava u bazenu i da kada neko napravi faul zasviraju u pištaljku i pokažu javnosti ko je igrao prljavo. Nije to zahvalna uloga, uglavnom vas ne voli ni jedan ni drugi tim zato što ne smete da budete pristrasni jer će javnost odmah videti da niste koristili pištaljku kada je trebalo.

Potapanje svi vide golim okom, niko ne voli tako prljavu igru. Samo u slučaju političara isključenje svira publika, a sve ove poteze u zamišljenom bazenu treba i da pamti.