Minus zakona upliv države u vlasništvo medija, plus deo o radnim pravima novinara

Način na koji je formulisana uloga Saveta za štampu u postupku dodele javnog novca medijima, kao i davanje mogućnosti državi da osniva ustanove koje mogu da budu izdavač medija i proizvođač medijskog sadržaja (čime država posredno postaje vlasnik medija) neke su od spornih odredbi u Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, poručeno je danas na panel raspravi „Šta nam donose novi medijski zakoni?“ koji je održan u Kragujevcu.

Sa druge strane, formiranje jedinstvene informacione platforme i poboljšanje položaja novinara u delu koji se odnosi na raspored radnog vremena i pravo isključenja iz komunikacije (tokom odmora i bolovanja) neke su od „dobrih stvari“ koje bi trebalo da donese novi zakon o javnom informisanju i medijima koji je trenutno u fazi nacrta.

Panel raspravu „Šta nam donose novi medijski zakoni“ organizovala je Koalicija za slobodu medija. Rasprave su prethodno bile organizovane u Nišu i Beogradu.

„Većina odredbi koja je promenjena tiče se projektnog sufinansiranja i pokušaja da se na neki način uvede red u to. Jedna od stvari koje bi trebalo da budu dobre, ako se realizuju, je formiranje jedistvene informacione platforme u koju će se unosti dosta podatka koji ći biti od značaja za transparentnost samog postupka sufinansiranja“, rekla je na panelu advokatica Udruženja novinara Srbije (UNS) Gordana Konstantinović.

Prema nacrtu zakona, Ministarstvo nadležno za poslove javnog informisanja treba da uspostavi i vodi Jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, nakon čega će se postupak projektnog sufinansiranja sprovoditi isključivo preko Jedinstvenog informacionog sistema.

Jedinstveni informacioni sistem bi trebalo da sadrži podatke o medijima, izdavaču i proizvođaču medijskog sadržaja, podatke o izrečenim merama od strane državnih organa, Regulatornog tela za elektronske medije i Saveta za štampu zbog kršenja propisa i profesionalnih i etičkih standarda.

Prema rečima Gordane Konstantinović, dobro je i što su u nacrt zakona ušle odredbe o radno pravnom statusu, odnosno odredbe koje imaju za cilj da se novinari i medijski radnici malo zaštite, da se poboljša njihov položaj, posebno u delu koji se odnosi na raspored radnog vremena.

„Nešto što se meni lično jako sviđa, a to je pravo na isključenje iz komunikacije kada ste na odmoru, bolovanjima ili niste na radnom mestu, a niste ni pripravni“, rekla je ona.

Komentarišući član nacrta zakona kojim se uređuje ko može biti izdavač medija (član 39) i zašto je taj član sporan, ona objašnjava da se tim članom omogućava da država može da osnuje pravno lice i da preko tog pravnog lica bude izdavač medija (uz uslov da pravno lice nije korisnik državne pomoći i ne obavlja delatnost od opšteg interesa).

Ona objašanjava da identična norma stoji i u članu 41 nacrta koji se odnosi na proizvođača medijskog sadržaja, i da prema tom članu produkciju može imati država koja osnuje pravno lice, ako to pravno lice nije korisnik državne pomoći i  ne obavlja delatnost od opšteeg interesa.

„I onda takav izdavač, takva produkcija ima legitimno pravo da učestvuje na konkursima, ne mora da se pridržava odluka Saveta za štampu, i onda se jedan krug tog uslovno rečeno izvlačenja novca može potpuno zatvoriti“, rekla je Gordana Konstantinović.

Predsednik Nezvisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić je rekao da je nacrt koji je dogovoren u radnoj grupi u razdoblju između završetka rada i objavljivanja, doživeo izmene koje su „nas pošteno naljutile“, a da je glavni kamen spoticanja u pregovorima Savet za štampu.

Na osnovu Zakona iz 2014. godine, Savet za štampu je ušao u podzakonski akt, odnosno u pravilnik (Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja) čime je, kako je rekao Bodrožić, dat značaj Savetu za štampu.

„U njemu je bilo naznačeno da komisije koje raspodeljuju javni novac moraju, između ostalih kriterijuma, uzeti u obzir mišljenje Saveta za štampu da li je mediji kršio kodeks ili nije. Naravno to je samo mišljenje, i u dosadašanjem pravilniku je to stajalo kao obaveza, ali nije bilo posledica ako neko savet za štampu, odnosno njegovo mišljenje, ne uzima obzir kao kriterijum“, rekao je on.

Cilj je bio da se ovim novim zakonom Savet za štampu ozakoni kao samoregulatorno telo i da komisije imaju obavezu da uzmu u obzir odluke Saveta za štampu – to je bilo i u nacrtu i u medijskoj startegiji, navodi Bodrožić.

„Trenutna formulacija tog člana glasi da će se kriterijum da li su poštovani profesionalni standardi uzimati isključivo za one (medije) koji priznaju nadležnost Saveta za štampu, što znači da oni koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu, njima taj kriterijum pri ocenjivanju projekata neće biti uziman u obzir“, rekao je on ocenjujući da se ovim diskriminišu mediji koji poštuju profesionalne stadarde.

Govoreći o tome šta će novi zakon o javnom informisanju doneti lokalnim medijima, novinarka i urednica Glasa Šumadije Jovanka Marović je ocenila da to ne zavisi mnogo od toga šta piše u zakonu – bar tako pokazuje dosadašnja praksa. Ona je ocenila i da se prethodni zakon, bar kada je reč o Kragujevcu nije poštovao uopšte, navodeći kao primer to da projektno sufinansiranje pet godina uopšte nije sprovođeno.

„Položaj lokalnih medija više će zavisiti od dobre atomosfere, uz postojanje svih dobrih zakonskih odredbi, jer je dosadašnja praksa pokazala da nema veze šta piše u zakonu“, rekla je ona.

Ona je poručila da su lokalni mediji uvek bili skrajnuti, ne samo pod ovom vlašću, nego i pod svakom drugom, ali da je to ovde (u Kragujevcu) usavršeno.

Marović je kao primer navela to da se u u Kragujevcu poslednjih godina dana otvaraju takovozvani portali koji nisu upisani u registar medija, koji ne postoje nigde, nemaju impresum, nemaju ime i prezime, ne znate ko stoji iza njih, ko ih izdaje, odakle novac za njih.

„Kako postoje gongo organizacije, tako isto postoje i portali koje zapravno ne postoje, koji su se pojavili ni od kuda, oni uzimaju naše tekstove bez saglasnosti, fotografije i time ne poštuju autorska prava“, rekla je Marović.

Ona navodi i da se, sa druge strane, po sadržajima nekih drugih portala, vidi da i neke opozicione stranke isto rade što radi i vlast, te da ni opozicija uopšte ne shvata da je to krivično delo, da je to kršenje svih mogućih zakona.

Nacrtom novog zakonom se propisuju detaljniji podaci koji treba da se upišu u registar medija. Pa tako postoji odredba da bi mediji trebalo da upišu da li imaju internu politiku kada je u pitanju rodna ravnopravnost, internu politku u oblasti zapošljavanja osoba sa invalidetom, internu politiku koja obezbeđuje nezavisnost uređivačke politike od vlasničke strukture.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm je kazao da i u dosašnjim zakonima postoje neka dobra rešenja, ali da „smo svi svesni“ da se ta rešenja ne primenjuju.

„Kada je reč o medijskim zakonima mi imamo neku vrstu performansa. Taj performans se prvenstveno igra za Evropsku uniju. Pokušava se pokazati da je Srbija na evropskom putu i da prihvata neke evropske vrednosti, međutim, dovoljno je otići pred bilo koji kiosk, pogledati izdanje tabloida i onda će čoveku biti jasno da je sve suprotno“, rekao je Švarm.

On navodi da u Srbiji postoji ozbiljan problem između onoga šta se govori i onoga šta se radi i da je suština u odnosu najviših ljudi u vlasti prema medijima.

Prema njegovim rečima, postoji lažna podela na patriotske medije i na izdajničke medije – ako niste pod kontrolom vlasti  vi ste izdajnički mediji.

„To je najveći problem koji imamo sa medijskim zakonima, odnosno njihovom primenom. Da, doneće se zakon, doneće se neka rešenja koja će izgledati prihvatljivo i u skladu sa strukom, ali kroz praksu sve će to biti obesmišljeno, to nam govori iskustvo koje do sada imamo“, rekao je Švarm.