Publika će tražiti medije sa specijalizovanim sadržajem

Sve više publike prebacivaće se na medije koji pokrivaju određenu nišu, na manje stanice, odnosno tražiće sadržaj koji njih interesuje, čulo se na panelu Nove ekonomije održanom danas u Beogradu.

 

Investicije i inovacije u medijima su važne, ali je sadržaj i dalje najvažniji, samo ga treba što bolje upakovati i prilagoditi za različite medije, neke su od poruka sa prvog panela druge godišnje medijske konferencije pod nazivom “Uživo iz budućnosti – inovativne strategije za rast brenda, publike i prihoda u medijima“.

 

Glavna i odgovorna urednica Oslobođenja Sarajevo Vildana Selimbegović je rekla da je medij u kojem ona radi, pre 15 godina bio novine.
„Sada je ‘Oslobođenje’ kuća koja ima televiziju, četiri portala i posebnu platformu na kojoj su lansirani naši podkasti. U međuvremenu smo od svega toga napravili ono što se zove integrisana redakcija“, rekla je ona.

 

Govoreći o podkastima koje pravi taj mediji, Selimbegović je navela da su oni nišni i kao primer navela jedan koji se bavi odnosom prema urbanizmu i građevinastvu, a koji vodi jedan od jedan od najozbiljnijih regionalnih arhitekata.

 

„Okupljaju se sponzori i oko podkasta koji je namenjen mladim majkama, mi pokušavamo da iskoristimo one niše koje su ljudima potrebne i korisne, od kojih će da moći da se nauči“, rekla je ona.

 

Gorazd Slak, izvršni producent, TMK Slovenija, je ocenio da će se sve više ljudi prebacivati na nišne medije, manje stanice.

 

„Ljudi će birati šta će gledati i kada će gledati, sadržaj i dostupnost će biti stvari koje će pobediti. ‘Ja želim to da gledam i tada da gledam’, sve će biti nišno“, rekao je on.

 

On je istakao da je pogrešno pitanje šta će uraditi mediji da bi zadržali publiku, jer „publika će tražiti nešto, pitanje je da li će joj mediji to dati“.

 

Direktor agencije FoNET Zoran Sekulić je naveo i da se agencija Fonet, iz „gerilske faze devedesetih“, sada suočava sa novim izazovima.

 

„Moramo da se poslovno i finansijski reorganizujemo, da specijalizujemo pozicije u menadžmentu, da podmladimo sastav, ono što se danas pojavljuje kao uslov za bavljenje poslom pred mladim novinarima nema veze sa onim što se od mene trađilo pre četrdedet godina. Za medije poput našeg postavlja se pitanje naših kapaciteta da napravimo taj preokret, nemamo mogućnost sami da to izvedemo, potrebna nam je podrška“, rekao je Sekulić i da je dodao da je malo kvalitetnih ljudi kada se radi o iskusnijem novinarskom i uredničkom kadru.

 

On je ocenio i da u Srbiji ako niste deo nekog „državog ili paradržavnog medijskog sistema“, ili ako niste pod „korporpativnim kišobranom“, nego se snalazite na velikim talasima između ta dva bloka, šanse za inovacije nisu velike, odnosno „maneverski prostor nije veliki“.

 

Sekulić objašnjava da je ovde (u Srbiji) “generalno stvoren politički kontrolisani ambijent, pa i u medijskoj sferi, ako nisu naš onda si njihov, ako nisi njihov onda si ničiji, ako si ničiji onda plivaj kako znaš i umeš, gleda kako ćeš da opastaneš, kako ćeš da regulišeš plate, poreze, zakupe… “

 

Direktorka Vijesti Podgorica Marijana Bojanić rekla je da je prostor za rast u spoju dve suštinske stvari, a to je profesionalizam, maksimalno poštovanje etičkih pravila i kodeksa profesije, a druga stvar je inovativnost.

 

„Mi smo sve najveće i najoblje inovacije napravili iz gole muke, jer smo se nalazili i dalje se nalazimo na tržištu koje ne ceni profesionalno novinarstvo, jer moćni, ni oni pre, ni oni sad, ne cene kritiku kao nešto što može da unapredi stvarnost i da učini Crnu Goru boljim društvom, nego se cene mediji koji sviraju po notama koje odgovoraju moćnicima i koji su megafoni moćnih“, rekla je Bojanić.

 

Direktorka informativnog programa Nova TV Hrvatska Ksenija Kardum je rekla da su investicije apsolutno važne, ali je i dan danas sadržaj “car”.

 

„Moraš imati dobar sadržaj da bi, ako pričamo o tehnološki naprednim stvarima, imao taj sadržaj čime okititi“, rekla je ona.

 

On je rekla i da se iz dana u dan mora razmišljati kako sadržaj što bolje upakovati, i koji je način na koji će se sadržaj prezentovati ljudima. „To zahteva investicije, ozbiljne inevsticije, to je ono po čemu ćete se razlikovati od drugih“, rekla je ona.

 

Ona je navela i da je iskustvo pokazalo da se, kada postoji važan događaj, ljudi vraćaju tradicionalnim medijima i vestima, ali i da se sadržaj mora prilagoditi za različite medije.

 

„Nećemo na isti način prezenotvati (sadržaj) na tv vestim i kada stavljamo na društvene mreže“, rekla je ona.

 

Miroslav Jovanović, direktor Sloboden pečat iz Severne Makedonije, kaže da je štampa u blagom padu u Makedoniji i u svetu, ali da nije štampa ili papir to što je „outdated“ već način na koje se prave novine.

 

„Danas ne možete u novinama da ređate vesti koje su pre dva dana ili deset minuta objavljene na digitalnim platformama“, rekao je on.

 

Jovanović kaže i da taj medij stoji pri zadatku da i onu publiku koja je navikla na novine na nekin način natera da koristi digitalne alatke.

 

„Počeli smo da u novinama stavljamo QR kodove koji se odnose na videe, intrevjue, koje smatarmo da su interesanti za našu čitalačku publiku, da prostim skeniranjem linka vodi na sajt, to je početak te tranzcije“, rekao je on.