EN
Vladini predlozi medijskih zakona pokazali su da Srbija nije demokratska država i da ne poštuje evropske standarde, izjavio je Brkić za televiziju Nova.
Juče je na sastanku na kom su učestvovali predstavnici Misije OEBS-a, Delegacije EU, ambasade Norveške, Vlade Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavnici radnih grupa i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, postignut dogovor da se izbace sporni stavovi u članu 122 Nacrta zakona o elektronskim medijima, prema kojima je bilo predviđeno da će REM određivati cenu koju će kablovski operatori plaćati za redistribuciju programa nacionalnih televizija.
„Ta najnovija priča sa OEBS-om, i ta odluka koja je pala sinoć, je dokaz da je vlast pokušala da nešto progura da bi ućutkala medije koji nisu pod njihovom kontrolom, i kad su uhvaćeni u tome rekli su – dobro malo ćemo da olabavimo te predloge“, ocenio je Brkić.
To je, prema njegovim rečima, dokaz zašto je važno da se Srbija demokratizuje, i zašto su važni OEBS, EU, i evropski standardi.
„Način kako se država i politika mešaju u medijsku sferu više govori o zemlji sa kineskim iskustvom, a ne sa evropskim iskustvom. Svi razumemo zašto vlast davi medije koji nisu pod njenom kontrolom, ono za šta se ja kao dugogodišnji novinar zalažem, to je ono jedno pravilo – štampa je slobodna i država nema pravo da se tu meša“, poručio je Brkić.
Podsetio je da je pre desetak godina usvojen zakon po kom država treba da se povuče iz medija, a država danas, istakao je Brkić, na očigled svojih građana i EU krši to pravilo, a pritom priča kako je članstvo u Uniji cilj.
„Kad? Za 100, 150 godina? Hoće li zaista kineska iskustva biti važna za Srbiju, pa i u medijskoj sferi“, upitao je Brkić.
U Beograd 21. oktobra stiže tzv. „velika petorka“ međunarodnih posrednika kako bi sa predstavnicima srpskih vlasti razgovarala o dijalogu sa Prištinom.
Brkić je tim povodom rekao kako se bliži kraj godine, i očigledno se ostavaruje ono o čemu govore mnogi analitičari u zemlji i inostranstvu – da će se pritisak na Srbiju pojačavati kako bi se do kraja godine definitivno izjasnila o svim sporazumima o Kosovu.
Ocenio je i da je moguće da je to jedan od razloga zašto je vlast odlučila da se 17. decembra ide na izbore, kako bi posle toga, kako je rekao, „razmrsila taj kosovski čvor“.
U Kini se zadužujemo, a o bespovratnim milijardama od EU se ćuti
Brkić, koji je dugogodišnji ekonomski novinar, je rekao i da je juče potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom dobra stvar za domaću privredu, ali da je pitanje da li je u trenutnoj geopolitičkoj situaciji bio dobar trenutak za takav potez.
Sporazumi sa kineskim kompanijama o izgradnji novih auto-puteva, kojima će se Srbija u Kini zadužiti za još četiri milijarde evra, s druge strane, prema Brkićevoj oceni, nisu dobri, jer su poptpuno netransparentni, a iskustva drugih zemalja, kako je podsetio, pokazuju da su uslovi zaduživanja kod Kine veoma nepovoljni.
Podsetio je da se Srbija dosad zadužila 17 milijardi dolara kod Kine, a da je, s druge strane, EU na nedavnom samitu Berlinskog procesa u Tirani opredelila 28 milijardi evra bespovratnih sredstava za zemlje Zapadnog Balkana.
Sa ranije izdvojenih 30 milijardi evra, to je ukupno 58 milijardi evra bespovratnih sredstava, a premijerka Ana Brnabić koja je učestvovala na samitu u Tirani o tome nije rekla nijednu jedinu reč, podsetio je Brkić.
