EN
U toku je u Skupštini Srbija rasprava, između ostalog i o tim zakonima, a danas je iz Evropske komisije stigla i reakcija u kojoj se kaže da od srpskih vlasti očekuju rezultate primene Medijske strategije, u skladu sa obavezama koje su preuzete na najvišem nivou, kao i da stvore podsticajno okruženje u kome se sloboda izražavanja i sloboda medija nesmetano ostvaruju.
„Medijska strategija je vladin dokument i ovo bi bio povratak na stvari koje su vladale do 2014. godine“, ocenjuje Ristić.
A o dva sporna člana koja su kablovske emitere stavljala u podređeni položaj u odnosu na REM, koja su iz nacrta zakona izbrisana nakon konsultacija sa OEBS-om, Ristić navodi da mu to deluje kao deo pregovaračke strategije.
„Ta dva člana ušla su u tekst nacrta zakona iza leđa radne grupe, pa onda po principu ‘stavićemo dva predloga koji su nemogući’ tako da bi ih u pregovorima povukli, a insistirali na članovima 39 i 41“, ocenjuje on.
Dodaje da se u Srbiji svakodnevno krši član 51 Ustava, koji garantuje pravo na obaveštenost, „i ovo je sad put ka tome da se sloboda informisanja u Srbiji još više smanji, da nezavisnih medija bude manje i da građani ne mogu da saznaju za stvari koje se dešavaju“.
Na pitanje kako gleda na odbranu zakona od strane ministra informisanja Mihaila Jovanovića, koji je rekao da mu je „drago da Telekom pobeđuje u tržišnoj utakmici“, kaže da su medijska udruženja više puta pitala zašto nema državnog sekretara ili pomoćnika ministra koji bi bio zadužen za medije, jer Jovanović ne dolazi iz te sfere, i nema dobre savetnike.
Favorizovanje Telekoma naziva „manjkom svesti šta predstavlja javni interes, manjkom svesti šta znači istinito i pravovremeno informisanje“.
„On predstavlja državu, a Telekom je državna firma, pa tako on podržava i Telekom i ne vidi tu ništa loše, tako tumačim njegovu izjavu da se raduje da telekom pobeđuje“, navodi.
Ističe da on ne voli „ni kad je država vlasnik hotela jer to ruši celo tržište, a ne kad je vlasnik medija, koji treba da informišu, da građane obaveštavaju konstantno, to je mogućnost za zloupotrebu od strane države, to je jedna velika moć bez ikakave kontrole“.
Dodaje da misli i da je potpuno pogrešno kada se navode države koje su stabilne demokratije kao primer vlasništva u medijima, što je juče ministar uradio u skupštini, jer su, kako kaže, one daleko od ove naše fasadne demokratije.
Njegova teza je, kako navodi, da ova vlast planira da vlada još dugo, i da SNS o početka zna koje su najvažnije poluge moći – sektor bezbednosti, mediji i pravosuđe.
„Medijsko tržište u Srbiji je super kontrolisano i mislim da ovaj novi zakon preti da tu kontrolu čak i pojača“, zaključuje Ristić.
