ENGoran Karadžić zamenik predsednika Saveta RRA
Ne smatram da bi se to moglo nazvati cenzurom. To je poslovna odluka kablovskih operatera, koja je proizvod tumačenja zakona, s kojim se ja ne slažem. Cenzura bi bila kada se ne bi emitovao određeni deo celokupnog programa neke TV stanice.
Snježana Milivojević medijski analitičar
Evropa se pre 20 godina dogovorila oko „televizije bez granica“ i jedna od osnovnih vrednosti u zajedničkom evropskom RTV prostoru je da države ne mogu po svom nahođenju da isključuju programe drugih zemalja. Ne može se domaći medijski prostor braniti isključivanjem drugih. RRA nema nadležnosti za ovakvu intervenciju, a emiteri su stavljeni u nedozvoljenu poziciju da odlučuju koji su programi podobni, a koji nisu, dok je publika ostala uskraćena za programe. Mislim da je ovo bilo najgore moguće rešenje.
Saša Mirković predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija
Kablovski distributeri uzeli su slobodu da tumače obaveštenje Republičke radiodifuzne agencije onako kako žele, ali ne bih to nazvao cenzurom. Rezultat toga je da nekoliko dana nemamo veliki broj TV kanala. Neprihvatljivo je da kablovski distributeri tumače šta može, a šta ne može da se gleda, čak i tokom dana žalosti. Pravila se moraju jasnije definisati, kako bi se sprečila zloupotreba položaja.
Rade Veljanovski profesor FPN
Mislim da prekid emitovanja stranih programa jeste neka vrsta cenzure i bilo bi dobro razjasniti zašto i čija je to zamisao. U Evropi postoji Konvencija o prekograničnoj televiziji, koju je i Srbija ratifikovala pre dva meseca i na osnovu koje svaka država treba da uradi sve što je u njenoj moći da se ne bi sprečavalo emitovanje stranih radio i TV programa. I kada se to desi, kao što se dešava sa hrvatskim i bosanskim TV programima, zbog neregulisanih autorskih prava, država treba da pronađe institucionalne mehanizme, ali ne da ukida građanima programe. Verujem da je tu nešto drugo po sredi i da emiteri koji su u sprezi s vlašću rade na štetu građana.
