EN
Profesor Fakulteta političkih nauka i član radne grupe za izradu medijskih zakona Rade Veljanovski rekao je u Novom danu, povodom spornih članova medijskih zakona kojima se dopušta mogućnost da država ima vlasništvo i uticaj nad medijima, da je uočio indicije nekih učesnika koji su dali saglasnost državi da ima vlasništvo nad Telekomom.
On nije rekao o kojim se zemljama radi, ali da osim evropskih, postoje i neke vanevropske, a da iza stoji trgovina.
„I pre 10 godina kad smo radili medijske zakone dobili smo signal da Telekom može jednog dana dobro da se proda. Tadašnja radna grupa to nije prihvatila. Da li i sada imaju nameru da prodaju Telekom ili da ga zadrže za sebe da bude dominatan u medijskoj sferi, to ćemo da vidimo“, kaže.
Veljanovski ukazuje da se veliki broj drugih odredaba zakona menja na bolje, ali da sporni deo može da anulira sve drugo.
Prećutni dogovor
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić slaže se sa Veljanovskim da je postojala podrška dela EU da ovaj i ovakav zakon prođe.
„Mi smo se nadali da će zatražiti mišljenje Brisela i da će nam pomoći u vezi sa spornim članovima koji se tiču vlasništva države nad medijima. Ali od toga nema ništa. Izaziva sumnju da postoji prećutni dogovor“, kaže Bodrožić.
On podseća da u drugim država postoje mehanizmi koje štiti uređivačke politike medija gde postoji vlasništvo država ili javnih servisa, a da mi živimo u Srbiji gde Telekom već pet godina pravi scenu u kojoj se fingira pluralizam gde postoje mediji, ali njihovi.
„Mislim da je u tome glavna intencija. Poredeći sa drugim zemljama vidimo da je država pretežno manjinski vlasnik, da je sadržaj pretežno sportski i zabavni, države nema u najširem informisanju. Uticaj na informativu je problem“, smatra Bodrožić i podseća da se već godinama nalaže da se agencija Tanjug ugasi ali i danas imamo Tanjug koji prima neku državnu pomoć.
„Kod nas imamo i primer kako se Telekom ponašao kad je u pitanju sport – počistio je konkurenciju ne pitajući koliko košta. Kad se prebaci na druge oblasti biće isto“, ocenio je.
Bodrožić kaže da ima utisak da je u našem slučaju stabilokratija ispred bilo kakve demokratije, a da je slučaj Telekom to pokazao, „Gleda se kroz prste. Diplomatski će reći da se Srbija pridržava strategije. Da ide sa modernizacijom, ali mislim da je to mrtvo slovo na papiru. Banjska je pokazala koliko je trusno područije i da su se posle Banjske da nešto pozitivno dođe iz Srbije. Zato sada i ta brzina, iako su zakoni trebalo da budu usvojeni pre više od godinu dana, na šta smo i ukazivali“, priča Bodrožić.
Cilj je iznurivanje vlasnika N1 i Nove
Govoreći o posledicama, Veljanovski je rekao da ako se desi da Telekom kupi televizije o kojima se priča, biće iste, promovisaće vlast.
„Pitanje je koliko će dalje da se šire i metastaziraju. Onda se plašim da će biti kasno, da će doći do reagovanja evropskih institucija. Ovo treba posmatrati u širem kontekstu ne samo Banjska već i Kosova“, smatra Veljanovski.
Bodrožić kaže da na osnovu dosadašnjeg iskustva, cilj da se iznuri vlasnik ove dve televizije koje im najviše smetaju, a to su N1 i Nova.
„Ima u Srbiji nezavisnih novina, nedeljnika, agencija ali to je ogromna manjina. Ono što ciljaju su televizije. Da Telekom sa ovim članovima lakše suzbije uticaj N1 i Nove S“, dodao je.
