EN
OzonPress i Glas zapadne Srbije u sopstvenom sukobu zloupotrebljavaju Savet za štampu
Prvu žalbu Komisiji uputio je Gvozden Nikolić, a odnosila se na dva teksta koji su objavljeni na portalu OzonPress pod nazivima ,,Brutalni napadi na slobodu građana“ i “Todorović obilato nagradio Gvozdena i sinove, dobili preko 4 miliona dinara”. Tekstovi govore o finansiranju medija od strane grada Čačka, gde se navode sva sredstva koja je dobila firma GZS DOO čiji je Nikolić vlasnik, kao i dve firme koje su u vlasništvu njegovih sinova. U tekstovima se oni povezuju sa Srpskom naprednom strankom.
Nikolić je u žalbi naveo da su u tekstovima iznete neistine, paušalne ocene i uvrede na račun njega i njegove porodice. Naime, on kaže da je OzonPress ovim tekstovima doveo u zabludu svoje čitaoce „da se radi o ,Gvozdenu i sinovima koji su pljačkaši i koji rade nešto protivzakonito”.
Nikolić dalje objašnjava da sredstva od grada Čačka nije dobio on već GZS DOO na konkursu za medije i to u skladu sa zakonom.
Uz žalbu su dostavljeni i uvredljivi komentari na društvenim mrežama na račun Nikolića i njegovih sinova, za koje on tvrdi da su namerno pušteni javno.
Kako stoji u žalbi, GZS DOO je redakciji Ozona poslao demanti koji nije objavljen.
OzonPress je odgovor na žalbu uputio nakon isteka roka gde su ukazali na to da podnosilac žalbe javno ističe da ne priznaje nadležnost Saveta za štampu. Oni su predložili da žalba bude odbačena. Međutim, kako je na sednici navela generalna sekretarska Saveta za štampu Gordana Novaković, to nije u skladu sa Pravilnikom niti Statutom Saveta za štampu.
U odgovoru se dalje navodi da se u tekstovima govori o činjenicama koje se odnose na raspodelu budžetskih sredstava na medijskom konkursu, da u tekstu postoji link ka tome tako da informacije iz teksta mogu da se provere. Dalje, kako kažu, nisu Nikolića i njegove sinove optužili da su kriminalna grupa i da rade nešto nezakonito.
Što se komentara tiče, ističu da je Gvozden Nikolić javna ličnost i da mora da istrpi kritiku, a demnati koji je Nikolić uputio, prema redakciji OzonPress-a nije bio u skladu sa zakonom i zbog toga nije objavljen.
Predlog odluke Saveta za štampu je da je Kodeks prekršen u Tački 6, Poglavlja 4, koja se odnosi na etiku i kulturu javne reči, u ovom slučaju na moderaciji komentara.
Diskusiju na sednici je otvorila predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Milena Vasić.
Ona je rekla da je diskutabilno da li je u tekstu iznesen govor mržnje.
„Govor mržnje je takav način govora koji zbog određenog ličnog svojstva poziva na nasilje ili diskriminaciju. Ovo jesu izuzetno uvredljivi komentari, ali ne bih rekla da oni predstavljaju govor mržnje. Bez obzira na to, oni su pustili izuzetno uvredljive komentare“, istakla je Vasić.
Zlatko Čobović iz Asocijacije medija smatra da u ovom slučaju nema prekršaja Kodeksa.
„Očigledno je da je podnosilac žalbe kontradiktoran jer u žalbi kaže da novac nije dodeljen njemu nego je dodeljen Glasu zapadne Srbije, a on je vlasnik te privatne firme. A posle u demantiju potvrđuje da je to vlasništvo njegove porodice, što je nesporno jer su registrovani u APR-u“, kaže Čobović.
Prema njegovom mišljenju ni u tekstu ni u komentarima nije povređen Kodeks.
Predstavnik javnosti Rodoljub Šabić se složio sa Zlatkom Čobovićem.
Tamara Skrozza iz NUNS-a i Filip Švarm iz Asocijacije medija smatraju da dva medija, GZS i OzonPress, zloupotrebljavaju Savet za štampu jer su godinama u sukobu koji ne mogu da reše, te su odlučili da ne glasaju u ovom slučaju.
Šest članova Komisije je glasalo za predog Saveta. Budući da je za odluku potrebno sedam glasova, Komisija nije uspela da usaglasi odluku.
Politička diskriminacija Alo-a
Sledeća žalba koja je razmatrana bila je ona koju je protiv portala Alo podneo Radovan Cicvarić, zbog teksta sa naslovom “NEKA VIDI SRBIJA KO BI TO DA RUŠI DRŽAVU Dabić: Nema vlasti mimo izbora!”. U tekstu, koji govori o govornicima na protestima “Srbija protiv nasilja”, preneti su stavovi državnog sekretara Đorđa Dabića. Navodi se da je Radovan Cicvarić čovek kojem “iz američke ambasade sipaju milione svake godine na račun NVO preduzeća”, a njegov sin Pavle „večiti student iz Užica“, ta da je bina na protestima „rezervisana samo za poslušnike stranih ambasada“.
Cicvarić u žalbi navodi da su u tekstu iznete neistinite i neproverene informacije i da je “prenet politički stav jednog političara koji je preuzet kao stav redakcije, te da su on i njegov sin predstavljeni kao ljudi koji „ruše Srbiju“.
U odgovoru na žalbu Alo odbacuje navode iz žalbe.
„U spornom tekstu nisu bjavljene neistinite i neproverene informacije, niti je Radovanu Cicvariću povređena pretpostavka nevinosti“, stoji u odgovoru.
Iz Alo-a dalje objašnjavaju da, što se tiče sintagme „rušenje Srbije“, u spornom tekstu ona „predstavlja eklatantan primer stilske figure sinegdohe. U konkretnom slučaju celinom se označava njen deo, pa se rečju „Srbija“ u navedenoj sintagmi označavaju predstavnici najviših državnih organa vlasti, čiju smenu zahtevaju organizatori i učesnici protesta Srbija protiv nasilja“.
Predlog Saveta u ovom slučaju je da su prekršene Tačke 1, 2, 4 i 5 Poglavlja 1 koje se odnosi na istinitost izveštavanja, Tačka 1 Poglavlja 4 (odgovornost novinara) i Tačke 1 i 3 Poglavlja 5 koje se tiče novnarske pažnje. Takođe je prekršena i Tačka 4 Poglavlja 5, diskriminacija po političkom mišljenju.
Tamara Skrozza iz NUNS-a je pozdravila odluku Alo-a da odgovaraju na žalbe, što ranije nisu činili, ali je rekla da smatra da je Kodeks prekršen.
„Odgovor na žalbu je prilično poražavajuć. Da neko smatra da prenošenje objava sa Tvitera medij oslobađa odgovornosti, da je sintagma rušenje Srbije upotrebljena kao metafora, da izjednačavamo državu Srbiju sa najvišim državnim funkcionerima… ovo su stvari koje bi sve nas trebalo da zabrinu kao medijsku zajednicu“, navela je Skrozza.
Zlatko Čobović se složio sa Tamarom Skrozzom i dodao da je interesantno da se odgovor na žalbu svodi na elaboraciju „napada na državu“, a da nema reči o drugim navodima.
Čobović je naglasio da mediji moraju biti odgovorni za ono što prenose i ne smeju stavove političara prenositi kao apsolutnu istinu.
Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbiije (UNS) se nadovezala na izlaganje Čobovića, „Ovo čak nije objavljeno u novinarskoj formi. Dakle, ovo nije napisano ni kao vest. Čitaoci ovog portala ni ne znaju ko je ova osoba, samo je prekopiran status sa Tvitera i prezentovano je kao stav redakcije. Ovo nije vest, ni izveštaj“. Petković je naglasila da je ovo primer političke diskriminacije.
Komisija je jednoglasno odlučila da je Alo ovom tekstu prekršio sve navedene tačke Kodeksa.
Diskvalifikuje Savet za štampu, a žali se
Poslednja žalba odnosila se na dnevni list Nova i na tekst „Sve veze Radiočića i VJT, koji će goniti“. Tekst govori o privatnim poznanstvima Gorana Petronijevića, branioca Milana Radiočića, koja se dovode u vezu sa višim javnim tužiocem Nenadom Stefanovićem. Naime, Mario Spasić uputio je žalbu u kojoj je naveo da je pomenuti tekst baziran „na navodnim informacijama iz neimenovnanog izvora“.
U žalbi još stoji da se „iznose detalji iz ličnog života sudije Višeg suda u Novom Sadu insinuirajući da eventualni partnerski odnos između dvoje lica može biti razlog simulovanja istrage protiv Radoičića. Što se tiče Maria Spasića, u tekstu je navedeno da je „u pitanju osoba sumnjive biografije koja se sada predstavlja kao sekretar takođe GONGO organizacije“.
Spasić tvrdi da nije kontaktiran u vezi sa tekstom.
U odgovoru na žalbu iz lista Nova kažu da su u tekstu saopštene informacije koje su od ranije poznate javnosti i da je zasnovan na izjavama sagovornika koji je zatražio da ostane neimenovan, što je u skladu sa Članom 3, Poglavlja 1 Kodeksa novinara Srbije.
Uz odgovor na žalbu, iz lista Nova su Komisiji dostavili dokumentaciju na osnovu koje je pisan tekst.
Predlog Saveta bio je da je prekršena Tačka 1 Poglavlja 5 (novinarska pažnja), Tačka 3 Poglavlja 6 koja se odnosi na izvor informacija zbog korišćenja anonimnog izvora, radi iznošenja vrednosnog suda, Tačka 1 Poglavlja 9 koje se tiče autorstva.
Olivera Milošević iz UNS-a rekla je da predmet odluke treba da bude samo deo teksta koji se odnosi na podnosioca žalbe.
„Mi ovde imamo neimenovani izvor za davanje vrednosnog suda i mislim da deluje kao da je taj izmišljeni izvor bio potreban da bi autor izneo taj vrednosni sud. Što se tiče fotografija, mislim da je Kodeks prekršen“, rekla je Milošević.
Ona se osvrnula na deo žalbe u kojoj Spasić kaže „da je svestan da će Savet OBAVEZNO odbiti žalbu“, ali da želi da ostane zabeleženo kako Savet neke medije favorizuje, a neke anatemiše.
„Ovo je diskvalifikacija nas, kao Komisijie za žalbe i ja želim da ostane zabeleženo kako on nas anatemiše i to apsolutno nije u redu“, rekala je Milošević
Zlatko Čobović smatra da Kodeks nije prekršen u delu teksta koji govori o podnosiocu žalbe.
„Činjenica je da je biografija podnosioca žalbe nepotpuna, da ne kažemo sumnjiva. Nesporno je i da je organizacija čiji je on sekretar GONGO, to svi znaju, osnovana u maniru ove vlasti“ , obrazložio je Čobović.
Budući da je on sekretar jedne organizacije, Čobović smatra da je Spasić javna ličnost i da je njegovo pravo na privatnost suženo. A što se tiče autorstva fotografija, Spasić nije autor fotografija već neko drugi.
„Po našem Kodeksu ta fotografija ne bi trebalo da se preuzme, ali pošto je njegovo pravo kao javne ličnosti suženo, a u javnom interesu je da se objavi tekst o Radoičiću i tom tužiocu. U funkciji tog teksta je ova fotografija objavljena“, zaključio je Čobović.
Komisija je glasala da je Kodeks prekršen kada je u pitanju novinarska pažnja, deo koji se odnosi na izvore informacija i autorska prava, dok za kršenje poštovanja privatnosti nije bilo dovoljno glasova.
Snimak sednice Komisije za žalbe Saveta za štampu:
