SLAPP tužbe protiv portala Capital u BiH – Tuži nas zlatna mladež naših političara

Strateško zasipanje novinara tužbama za klevetu raširilo se posljednih godina u cijeloj Evropi. Bosna i Hercegovina nije izuzetak. Tužbe najčešće dolaze od političara i biznismena povezanih s vlastima. U slučaju Capitala, od porodice političara.

“Dobili smo nekoliko tužbi od Prointera, prvu su povukli. Pretpostavljamo da su oni smatrali da je to njihova dobra volja i da ćemo prestati o njima pisati. Nama to ništa nije značilo i nastavili smo pisati o javnim nabavkama i Prointeru, a onda su uslijedile još dvije tužbe za klevetu. Osim Prointera, imamo tužbe od firme Dwelt, koja je u vlasništvu zeta (bivšeg ministra zdravlja RS) Ranka Škrbića i imamo tužbe koje su dolazile od sinova članice Prdsedništva BiH Željke Cvijanović. Tako da su te tužbe od zlatne mladeži naših političara“, kaže za za Autonomiju Siniša Vukelić, glavni i odgovorni urednik portala Capital.

Prema njegovim riječima, sve tužbe koje su pokrenute protiv Capitala imaju elemente SLAPP-a.

„Sve imaju odlike SLAPP-a, nijedna tužba nema osnova, što je u jednom slučaju sud i potvrdio. Čini mi se da je to baš i bio slučaj Dwelt, koji je presuđen u našu korist. Zapravo, ne demantuju ono što smo mi rekli, već uglavnom iznose nešto kao ‘nama se ne sviđa to što pišete i nije lijepo to što tako pišete’, što je zapravo klasična karakteristika takvih tužbi – odvlačenje i trošenje resursa“, dodaje Vukelić.

Ovo je potvrdio i advokat Aleksandar Jokić, pravni zastupnik Capitala.

„Te tužbe imaju elemente SLAPP tužbi zbog svoje upornosti i očigledne neosnovanosti tužbenih zahtjeva, ne spore tačnost napisanog nego samo kontekst ili način pisanja. Jedini cilj je da se što manje piše o poslovanju ovog društva u domenu u kome je to u očiglednom javnom interesu“, navodi Jokić.

Poslovni portal CAPITAL.ba osnovan je 2007. godine i od tada radi na istraživačkim tekstovima koji se bave pitanjem korupcije, finansijama, poslovanjem, tokovima novca. Pored toga, prate i rad institucija u oblasti privrede i trošenja budžetskog novca.

Djeca i porodice političara iz RS vlasnici su brojnih firmi. Upitno je kojim novcem i imovinskom podlogom su započeli biznis, a sumnjivi su i brojni tenderi javnog novca koje su ove firme dobile. Portal Capital, koji godinama revnosno prati i izvještava o trošenju javnog novca, u svojim tekstovima nije zaobilazio potomke vlastodržaca, što je i dovelo do velikog broja tužbi koje su cilj same sebi, jer ne demantuju napisano.

„Oni se najčešće pozivaju na to da se time narušava njihov ugled, ne demantujući nijednu činjenicu koja je navedena u tekstu. Njima se ne sviđa što se piše o njima, bez obzira što oni posluju s državom na netransparentan način ili često pod vrlo sumnjivim okolnostima dobijaju javna sredstva. I to veoma značajna, koja se mjere desetinama miliona maraka. Da li direktno iz budžeta institucija ili javnih preduzeća poput Elektroprivrede, gdje se mogu dovesti u konkretnu političku vezu i mogući potencijalni sukob interesa preko stranačke ili rodbinske linije. Oni ne žele da se o tome govori i piše i oni to žele da spriječe“, navodi Vukelić.

SLAPP tužbe su sredstvo moćnika na način da se pravosuđe koristi protiv medija i slobode govora. Ova vrsta pravnog uznemiravanja nije integrisana u domaće pravosuđe, a bez zakonskih propisa ne može se puno toga uraditi.

Jokić navodi da pravosuđe ne pravi razliku da li je tužba SLAPP ili ne i dodaje da ne vidi u skorijoj budućnosti mogućnost uvrštavanja anti-SLAPP odredbi u zakonski okvir.

„Pravosuđe sve slučajeve tužbi zbog klevete odvojeno tretira, odnosno svaki slučaj posmatra zasebno i ne pravi razliku da li je tužba SLAPP ili ne. Šanse da se ovo promijeni su male ili nikakve, jer takva volja ne postoji na strani zakonodavne ni izvršne vlasti, tako da ove odredbe u našem pravnom sistemu neće uskoro ugledati svjetlo dana. Kako vidimo, trend je nažalost, suprotan i kleveta je rekriminalizovana“, objašnjava.

Glavni cilj onih koji se koriste SLAPP tužbama je da zastraše i da novinari prestanu pisati o njima, oni imaju dovoljno resursa na raspolaganju, tako da to njima ne znači ništa, važno je samo stvoriti pritisak. S druge strane, ove tužbe finansijski i energetski iscrpe novinare i medije što može dovesti do odustajanja od istraživanja i do autocenzure. U slučaju Capitala, to se nije desilo.

„Nismo dozvolili da to utiče na našu uređivačku politiku ni na novinare, oni i dalje slobodno pišu. Shvatamo da ćemo te tužbe dobiti, iako nam to odvlači i vrijeme i ljude. Međutim, to nas čak podstiče da i dalje nastavimo ovako raditi, jer da radimo loše ili da ne radimo ispravno, sigurno da ne bismo drugima ni smetali i da ih ne bi to toliko boljelo što pišemo. To nam samo daje podstrek da nastavimo još više da pišemo o takvim slučajevima“, ističe Vukelić i naglašva da novinari Capitala isto pišu i istražuju o svim kompanijama i ljudima koji su ih tužili, te na taj način im poručuju da novinarstvo nije ono što odgovara vlastima ili nekim pojedincima.

Iako je Capital uspio da prevaziđe pritiske, situacija za manje medije i freelance-novinare postaje sve nepodnošljivija.

Dodatni teret novinarima u Republici Srpskoj je i kleveta koja je uvrštena u krivični zakon ove godine. Da li je to dovelo do samocenzure u medijskom prostoru u RS? Vukelić je mišljenja da jeste.

„Mislim da da, tim zakonom se to i htjelo. Autocenzura. Novinari možda i podsvjesno tome pribjegavaju. Gledajući neke druge medije, primjećujem da se sada malo više bave nekim stvarima koje ne bi mogle nikoga da ‘naljute’. Nadam se da neće to potrajati, ali ono što je sigurno, da se to osjeti. Ovaj zakon neće uticati samo na autocenzuru, uticaće i na izvore koji sada više strahuju da vam se javljaju i daju neke informacije, sagovornici su mnogo oprezniji u svojim izjavama kada komentarišu razne pojave u društvu. Tako da to utiče na cijelo društvo, na nevladine organizacije, na cijeli jedan spektar u našoj javnosti, koji je do sada jasno i glasno govorio. Vlast je, s druge strane, takođe bila svjesna tih argumenata, ali to pokazuje da su oni upravo zbog tog cilja sve to i uradili, jer su htjeli proizvesti takav efekat“, objašnjava Vukelić.

U entitetu Federacija BiH neke inicijative za anti-SLAPP odredbe su pokrenute, u Republici Srpskoj ne. Trenutnu pomoć i podršku novinarima u slučaju tužbi, pruža udruženje BH novinari.

BH novinari pružaju besplatnu pravnu pomoć, koja omogućava da se o trošku udruženja angažuju pravni zastupnici. Ukoliko se procijeni da je tužba stvarno neosnovana i da je to pritisak na novinare, udruženje plaća troškove advokata. Nakon što se dobije spor, pošto bi onda advokat svakako dobio nadoknadu po drugom osnovu od suprotne strane koja je tužila, onda on ta sredstva vraća u fond i koriste se dalje za pomoć drugim kolegama novinarima. „I novinari koji nisu članovi udruženja mogu da koriste ove usluge“, objašnjava Vukelić.