Nekažnjivost za ubistva novinara je u porastu u Evropi: vlade moraju preduzeti akciju

Nekažnjeno je 48 ubistava i atentata na novinare u Evropi: 16 na Kosovu, 7 u Rusiji, 6 u Ukrajini, 6 u Turskoj, 3 u Srbiji, 2 u Grčkoj, 2 u Azerbejdžanu, 1 u Slovačkoj, 1 na Malti, 1 u Ujedinjenom Kraljevstvu, 1 na Kipru, 1 u Crnoj Gori i 1 u Belorusiji.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima, 2. novembra, šest slučajeva nekažnjivosti dodato je na evropsku listu nekažnjivosti:

Aleh Bjabenin (Belorusija), osnivač proopozicionog novinskog sajta Charter 97 sa sedištem u Minsku, koji je pronađen obešen u svojoj vikendici u blizini Minska, 3. septembra 2010. Vlasti su tvrdile da je novinar izvršio samoubistvo. Očevici koji su izašli na mesto incidenta prijavili su nekoliko nedoslednosti, tvrdili da na njegovom telu ima tragova nasilja i da je policija, čini se, izvršila samo površni uviđaj na mestu događaja.

Slavko Ćuruvija (Srbija), vlasnik Dnevnog telegrafa i časopisa Evropljanin, koga su 11. aprila 1999. godine ispred zgrade gde je stanovao u Beogradu ubila dvojica naoružanih napadača koji su mu ispalili nekoliko metaka u leđa i glavu. Još nema pravosnažne presude, 24 godine nakon atentata. U aprilu 2023, dvojica srpskih službenika Državne bezbednosti kojima se sudi za učešće u ubistvu Slavka Ćuruvije posle šest godina puštena su iz kućnog pritvora.

Sokratis Giolias (Grčka), direktor emitera Thema Radio i saradnik informativnog sajta Troktiko, na koga su 19. jula 2010. pucali neidentifikovani muškarci u policijskim uniformama. Ubice su rano ujutro namamile Đolijasa iz njegovog stana u Atini, tvrdeći da mu je auto ukraden, i upucale ga nekoliko puta. Više od decenije kasnije, Gioliasovo ubistvo ostaje nerešeno, a počinioci i nalogodavci nisu izvedeni pred lice pravde.

Giorgos Karaivaz (Grčka), bio je iskusan reporter koji je radio za TV kanal STAR i vodio veb stranicu sa vestima koja se fokusirala na kriminal i policiju. Dana 9. aprila 2021. dvojica muškaraca na skuteru su ga ubili ispred njegove kuće usred bela dana. Grčke vlasti su obećale da će dati prioritet slučaju. Uprkos hapšenju dvojice osumnjičenih u aprilu 2023., odgovornim još nije suđeno, nije bilo osuđujućih presuda, a od tada nije postignut nikakav dodatni napredak, uključujući i identifikaciju mogućih posrednika ili nalogodavaca koji stoje iza ovog ubistva.

Milana Pantića (Srbija), dopisnika dnevnog lista Večernje novosti, ubili su nepoznati napadači nakon što su ga udarili tupim predmetom u glavu ispred svoje kuće u gradu Jagodini u centralnoj Srbiji, 11. juna 2001. 22 godine nakon ubistva, niko nije procesuiran i osuđen, a odgovorni i dalje izbegavaju pravdu.

Jurij Ščekočihin (Rusija), tadašnji zamenik urednika nezavisnog moskovskog lista Novaja gazeta, preminuo je 12 dana nakon što je hospitalizovan u moskovskoj klinici od, kako su lekari rekli, akutne alergijske reakcije. Iznenada je preminuo 3. jula 2003. nekoliko dana pre planiranog odlaska u Sjedinjene Države, gde je planirao da se sastane sa istražiteljima FBI. Njegove medicinske dokumente vlasti su ili izgubile ili uništile. EFJ veruje da je novinar otrovan kako bi ga sprečio da dalje otkrije istinu o slučaju korupcije na visokom nivou u koji su uključeni zvaničnici Federalne službe bezbednosti (FSB) i Kancelarije glavnog tužioca.

Skoro osam godina nakon usvajanja Preporuke Saveta Evrope o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara, 46 država članica sporo uspostavljaju sveobuhvatan zakonodavni okvir koji može da spreči nekažnjivost i da novinarima omogući širok i efikasan obim zaštite.

„EFJ podseća države članice Saveta Evrope na njihovu opredeljenost da uspostave posebne sudske ili vansudske istrage u konkretnim slučajevima ili nezavisna specijalizovana tela koja će sprovoditi takve istrage na stalnoj osnovi“, rekla je predsednica EFJ Maja Sever. „Tražimo da se uspostavi ova procedura za svaki od 48 slučajeva nekažnjivosti identifikovanih u Evropi. Nečinjenje javnih vlasti bilo bi ravno saučesništvo sa ubicama”.

Nekažnjeni slučajevi ubistva novinara u Evropi:

1. Đuro Slavuj (Kosovo, 1998)
2. Ranko Perenić (Kosovo, 1998)
3. Afrim Maliqi (Kosovo, 1998)
4. Ismail Bërbatovci (Kosovo, 1998)
5. Gabriel Grüner (Kosovo, 1999)
6. Volker Krämer (Kosovo, 1999)
7. Enver Maloku (Kosovo, 1999)
8. Ljubomir Knežević (Kosovo, 1999)
9. Aleksandar Simović (Kosovo, 1999)
10. Krist Gegaj (Kosovo, 1999)
11. Momir Stokuća (Kosovo, 1999)
12. Marjan Melonaši (Kosovo, 2000)
13. Shefki Popova (Kosovo, 2000)
14. Xhemajl Mustafa (Kosovo, 2000)
15. Bekim Kastrati (Kosovo, 2001)
16. Bardhyl Ajeti (Kosovo, 2005)
17. Yuri Shchekochikhin (Russia, 2003)
18. Anna Politkovskaya (Russia, 2006)
19. Gadzhimurad Kamalov (Russia, 2011)
20. Akhmednabi Akhmednabiyev (Russia, 2013)
21. Mikhail Beketov (Russia, 2013)
22. Nikolai Potapov (Russia, 2013)
23. Timur Kuashev (Russia, 2014)
24. Georgiy Gongadze (Ukraine, 2000)
25. Pavel Sheremet (Ukraine, 2000)
26. Oleksandr Kuchynsky (Ukraine, 2014)
27. Viacheslav Veremii (Ukraine, 2014)
28. Andrea Rocchelli (Ukraine, 2014)
29. Andrei Mironov (Ukraine, 2014)
30. Uğur Mumcu (Turkey, 1993)
31. Hrant Dink (Turkey, 2007)
32. Naji Jerf (Turkey, 2015)
33. Rohat Aktaş (Turkey, 2016)
34. Saaed Karimian (Turkey, 2017)
35. Jamal Khashoggi (Turkey, 2018)
36. Dada Vujasinovic (Serbia, 1994)
37. Slavko Curuvija (Serbia, 1999)
38. Milan Pantić (Serbia, 2001)
39. Sokratis Giolias (Greece, 2010)
40. Giorgos Karaivaz (Greece, 2021)
41. Elmar Huseynov (Azerbaijan, 2005)
42. Rafiq Tagi (Azerbaijan, 2011)
43. Kutlu Adalı (Cyprus, 1996)
44. Martin O’Hagan (United Kingdom, 2001)
45. Dusko Jovanovic (Montenegro, 2004)
46. Aleh Byabenin (Belarus, 2010)
47. Daphne Caruana Galizia (Malta, 2017)
48. Jan Kuciak (Slovakia, 2018)