EN
„Poštovani
Panoviću, obavešten da ste bivšeg premijera Zorana Živkovića uzeli da vam piše
kolumnu, rekao sam: ‘Nemoguće. Kako dotični da piše kad ne zna da kuca?’ Teška
srca danas priznajem da sam pogrešio. Nije to ‘onaj’ Živković. Jok.
Svestranost, entuzijazam, renesansni opseg tema, moralna čvrstina i spartanska
hrabrost vašeg saradnika, upućuju me na jedini mogući zaključak. Ovakav
Živković, predstavlja naučnu potvrdu tačnosti prethrišćanske formule
blagotvornog uticaja crvenog vina na ljudski organizam.
Elem,
od dana kad je ukopao prvi čokot, somelije Živković nije više u srodstvu sa
sobom.
Zahvaljujući
vašem osećaju za otkrivanje talentovanih kolumnista, kolega Panoviću, i davanja
šanse mladim autorima, osoba koja nije znala šta da radi kao premijer srpske
vlade, pa su ga oterali; osoba koja nije znala da organizuje izbore, pa su ga
glasači odbacili; osoba koja nije znala da vodi stranku koju je vodio, pa ga je
stranka odbacila kao strano telo i svela na polučlana, danas od takve osobe
dobijamo najbolje životne savete i dragocena uputstva za rad.
Na
našu radost, Živković sebe ne štedi. On jednako neselektivno poučava
predsednika države, premijera, direktora RTS, ministre, vladike, stranke,
građane, tajkune, policajce, enologe, ‘Cohiba’ ljubitelje, – dakle, poučava ih
svemu što on sam nikada nije znao. A danas sve to zna. I to što zna, nemilice
deli sa nama. Ali, ne razumem zašto je za toliko znanje bila potrebna serija
kolumni.
To
smatram šenlukom.
Srbija
duguje vama, kolega Panoviću, što ste otkrili i svim građanima nesebično
stavili na uvid radove ovog prosvetitelja, ovog novog Vase Pelagića.“
„Avaj,
u tom istorijskom poduhvatu, slutim, ostaćete usamljeni. Srpski jal, koji nas
je toliko puta zaustavio u pregnuću ka nemogućem, i danas sprečava sve
nabrojane funkcionere, medije i Srbe u otadžbini i rasejanju, da pokajnički
priznaju koga nam je Svevišnji poklonio, da uvidimo čemu nas uči Živković, te
da priznamo efekte antioksidanata u crvenom vinu“, zaključuje Tijanić u
svom pismu.
Autor:
NN
