EN
Kada političare „uhvatite sa rukama u medu“, oni postaju agresivni i opasni, jer nemaju argumente, ocenila je Zorić u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni i napomenula da im u korist idu atmosfera u medijima i zakonska regulativa.
Prema njenom viđenju, u Srbiji je stvoreno pogodno tle da vas u manjku argumenata targetiraju, blate i satanizuju preko svojih režimskih šema i propaagandnih glasila koji zapravo nisu mediji, već propagandna mašinerija
Kada bi po svim pravilima gledali šta su zaista mediji i da biti medij ne znači samo posedovati kameru, tehniku i nekoga ko sebe naziva novinarom, onda bismo došli do toga da je u Srbiji malo medija i novinara, smatra Zorić.
Upitana da li se oseća ugroženo zbog toga što nije dobila institucionalnu podršku zbog otvorenih pretnji jednog od branilaca u slučaju „Jovanjica“, ona je odgovorila da se u Srbiji ne osećaju dobro ljudi koji rade svoj posao kako treba i koji ne žele da se „ulizuju“ vladajućim strukturama.
„Zbog svega toga atmosfera postaje toliko napeta da se onda ne osećaju dobro ni oni koji ne rade dobro svoj posao jer u tako polarizovanom sistemu svi reže jedni na druge i svi su u opasnosti“, ukazala je Zorić.
Ona je ukazala da je potpuno očekivano da dobijate pretnje u sistemu u kojem je branilac prvooptuženih za organizovani kriminal šef parlamentarnog odbora za pravosuđe, ili drugi branilac bivši pripadnik Državne bezbednosti (DB).
„Ti ljudi su u isto vreme i vlast i branioci prvooptuženih za organizovani kriminal i kad ja postavim sebi pitanje kao vi meni da li se osećam ugroženo, najbolje je da o tome ne razmišljam, ukoliko želim da nastavim da radim, pošto ne želim da me to ometa“, objasnila je Zorić.
Govoreći o stalnim pritiscima i pretnjama koje nepristrasni novinari svakodnevno trpe, ona je predočila da ne smatra normalim da neko trpi pretnje zato što radi svoj posao i objavljuje istinu koja je potkrepljena dokumentacijom.
Kako je ilustrovala, „dešava se da vas napadaju ljudi koji su upitnog kredibiliteta, koji se u javnom prostoru pojavljuju u zapuštenom, neurotičnom stanju ili su optuženi za najgori organizovani kriminal, a ukoliko ih i tužite, onda im dajete kredibilitet kada se pojavite sa njima u sudu“.
Zbog toga mi je bilo teško da podnesem tužbu i tamo gde je bilo izvesno da ću je dobiti, jer sam imala dozu gađenja da sa tim osobama uđem u sudnicu i da se dovijam kako da se raspravljam sa budalama, naglasila je Zorić.
Upitana da li postoji adekvatna institucionalna podrška novinarima koji se odluče da prijave pretnje, ona je uzvratila da pravosudni sistem u Srbiji toliko loše radi da ljudi gube motiv da se upuštaju u unaped izgubljene bitke.
„Od tužilaštva i tužilaca koji se bave novinarima i koji su kontakt tačke, naišla sam na nekoliko tužilaca u Beogradu koji ozbiljno shvataju svoj posao i kojima je zaista stalo do njihovog posla, ali i dalje je reč o pojedincima, a ne o sistemu i onda vas sve to demotiviše“, zaključila je Zorić.
