Diskusija na temu izveštavanja o masovnim pucnjavama održana u NUNS-u

„Ethical Best Practices for Reporting on Mass Shootings“ bila je tema izlaganja profesorke Skjuz. Ona je sa članovima NUNS-a podelila svoje znanje i iskustva u vezi profesionalnog i neprofesionalnog izveštavanja medija u SAD-u na temu masovnih ubistava/pucnjava u školama.

Nakon toga razgovarala je sa našim medijskim profesionalcima o izveštavanju srpskih medija posle tragedija u O.Š. „Vladislav Ribnikar“ i Mladenovcu.

Učesnici diskusije su zaključili da je primarna dužnost novinara da javnosti pruži istinite informacije koje su im potrebne ili imaju pravo da znaju.

Važno je intervjuisati ljude bliske zločinu ili tragediji, ali tako da priča izaziva saosećanje sa žrtvama i ne prikazuje ih samo kao deo statistike već im daje glas i tako privlači čitaoce.

Kada je u pitanju pokrivanje ovakvih događaja, bitno je pričati o životima žrtava i ko su oni bili. Izveštavanje prvih nekoliko dana ili nedelja ima uticaj na preživele žrtve i zajednicu.

Kada je u pitanju istraživanje nakon događaja masovne pucnjave bitno je pokrenuti sistemska pitanja i pitanja politike koja doprinose masovnoj pucnjavi.

Ono što je potrebno žrtvama je da se osećaju sigurno, da imaju kontrolu i da mogu da iskažu svoje emocije, kao i da znaju šta ih dalje očekuje.

Prilikom intervjuisanja preživelih, potrebno im je prići sa empatijom i znati kada treba prekinuti razgovor. Potrebno je predstaviti se i izraziti saučešće, saosećanje i razumevanje.  Intervju najpre početi sa lakšim pitanjima koja ne uznemiravaju sagovornika. Kada se postavljaju teža pitanja, potrebno je napraviti uvod sa obrazloženjem.

Izveštavanje koje „veliča“ strelce ili njihove motive i koje ističe strelca tokom snimanja, intervjui sa agresivnim prizvukom i slike koje narušavaju privatnost su štetni kako za žrtve tako i za zajednicu.