Novinarke u borbi protiv diskriminacije: Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dodelila medijske nagrade

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i OEBS dodelili su osmi put nagrade novinarima i novinarkama koji se svojim radom bore protiv diskriminacije. Tim povodom za Tampon zonu govore neke od nagrađenih novinarki

Povodom Međunarodnog dana tolerancije, uručune su nagrade novinarima i novinarkama za najbolje medijske tekstove i priloge na temu borbe protiv diskriminacije i promovisanja ravnopravnosti i tolerancije, koje dodeljuju Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i OEBS u kategorijama onlajn, štampanih i elektronskih medija.

U Pčinjskom okrugu nema novca za žene u Sigurnoj kući

Prvu nagradu u kategoriji štampanih medija osvojila je novinarka Dejana Cvetković za tekst „Kako do mesta u sigurnoj kući“, koji je objavljen u nedeljniku Vreme.

U jedinoj Sigurnoj kući za žene iz sedam opština Pčinjskog okruga, za 12 meseci nije bila smeštena nijedna žena. Kapacitet ove Sigurne kuće smanjen je sa 25 na 10 mesta, a lokalne samouprave ne vide rodno zasnovano nasilje kao prioritet, pa finansijskim planom nemaju izdvojena sredstva konkretno za smeštaj žena – pokazao je tekst Dejane Cvetković, koja za Tampon zonu kaže:

„Zabrinjavajuće je da više od 12 meseci nijedna žena nije bila smeštena u Sigurnu kuću iz četiri od sedam opština u Pčinjskom okrugu jer nam to govori o odnosu prema žrtvama nasilja.”

Ona navodi da su joj žene, koje su boravile u ovoj Sigurnoj kući, rekle da nema mnogo žena iz drugih opština sem vranjske ili da se pak ne zadrže dugo, kao i da su ih tokom boravka stručne radnice ubeđivale „da treba da sačuvaju porodicu” i oproste nasilniku.

„Žena iz jedne opštine u Pčinjskom okrugu kazala je da su joj iz Centra za socijalni rad rekli da mora da napusti Sigurnu kuću jer lokalna samouprava ’nema novca’ da joj plaća, i verujem da to nije jedini slučaj”, kaže Dejana i dodaje da je važno rasvetljavati ovakve teme posebno na lokalu, gde su žene uplašenije i izloženije jer nemaju gde da se sakriju od nasilnika.

„U malim mestima nasilnici imaju svoje ljude u institucijama ili su deo njih. Bez podrške i razumevanja društva i institucija, žrtva je u riziku od femicida”, kaže ona.

Priča o tome kako je država izneverila ubijene žene

Upravo o femicidu, ali iz drugačije perspektive od one koja se češće može videti u medijima, pisale su Teodora Ćurčić i Jovana Tomić iz Centra za istraživačko novinarstvo (CINS).

Za tekst „Femicid u Srbiji: Zločin i manje kazne” osvojile su prvu nagradu u kategoriji onlajn medija.

Ovim tekstom htele su, kažu za Tampon zonu, da istraže problem na širem nivou od pojedinačnih slučajeva i da vide šta se dešava posle ubistva.

„O ranijem prijavljivanju nasilja i nelegalnom oružju se dosta pisalo ranije, pa smo htele da ovoj temi damo novi ugao”, navodi Teodora i dodaje da je ova priča važna zato što kroz podatke, bez ugrožavanja privatnosti žrtava, pokazuje kako je država izneverila ubijene žene, a onda njihovim porodicama uskratila pravdu na sudu.

Hiljade strana sudskih dokumenata su Teodora i Jovana morale prvo da prikupe, pročitaju, a potom analiziraju. Njihovo istraživanje pokazalo je da u više od polovine slučajeva ubistava žena bude označeno kao lako, a ne teško ubistvo, što znači da izvršilac bude kažnjen manjom kaznom.

U skoro 70% presuda koje je su analizirale izrečene su kazne do 15 godina zatvora ili psihijatrijsko lečenje.

„Nakon što smo nedeljama čitale do detalja o ovim ubistvima, morale smo da napravimo profesionalni otklon i napišemo priču tako da sve bude tačno, objektivno i etički ispravno”, kaže Teodora Ćurčić.

Nijedna devojčica ne zaslužuje da bude u dečjem braku

Treću nagradu u kategoriji onlajn medija osvojila je Jelena Milenković iz Radija Boom 93 za tekst „Detinjstvo prekinuto brakom”, završni rad u okviru Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije.

Jelena se u ovom tekstu, pisanom pod mentorstvom novinarke Tamare Skrozze, bavila fenomenom dečjih brakova u Kostolcu, opštini u Srbiji koja je, prema istraživanjima, druga po broju ovih brakova u romskoj zajednici.

Ona za Tampon zonu kaže da nije znala da je ova pojava toliko zastupljena, ali da ju je rad na ovoj temi uverio u suprotno, te da nijedna devojčica ne zaslužuje da bude u dečjem braku.

Dečji brakovi predstavljaju ozbiljno kršenje dečjih prava, a posebno pogađaju devojčice, koje ostaju bez prava na obrazovanje, što ih često čini zarobljenima u krugu siromaštva, objašnjava Jelena i dodaje:

„Neprimetno od očiju javnosti, devojčice, koje tek treba da se razvijaju, uče, spoznaju sebe i svet oko sebe, napuštaju obrazovni sistem i ulaze u ulogu žene, za koju ni fizički ni psihički nisu spremne. Još je poraznija činjenica da su neke od njih na to primorane, jer su im brakovi ugovoreni.”

Najizazovnije je bilo pronaći sagovornicu koja je bila u dečjem braku, a koja je spremna da podeli svoje iskustvo, kaže Jelena i dodaje da je Kostolac malo mesto, gde se svi poznaju, a ova tema je vrlo osetljiva, pa je teško pronaći nekog ko bi o tome pričao, iako bi identitet bio zaštićen.

„Drugi izazov bio je kako napisati temu tako da ljudi razumeju da dečji brakovi u romskoj zajednici nisu pitanje tradicije, već socio-ekonomskog položaja u kome se ta zajednica nalazi.”

Izvor: Tampon zona