EN
Nemački mediji su se kao po komandi okomili na novinare, posebno na jednog austrijskog kolumnistu, pa su pokrenuli harangu u kojoj je sve vrcalo od teške artiljerije poput “blaćenje nemačkog korpusa, države”, “ovaj nemcomrzac, najveći nemcomrzac u Evropi”, “dežurni huškač”.
Medijska hajka
Targetiranje novinara se zahuktalo optužbama kako im smeta otvorena ljubav nemačkih tenisera prema svojoj zemlji i Sudetima kao delu Nemačke, kao i shvatanje da je Austrija nemačka Sparta. Zašto mrziteljima nemstva smeta jedna prelepa rodoljubiva pesma? – horski su se zapitali nemački tabloidi. U hajku se uključio i poznati osuđivani kriminalac Kristijan Taubes, redovni gost rijaliti programa, nazvavši novinara “trabantom kog su svinje pojele”.
Mediji su dobro pripremili teren za drugu fazu linča koja se odvijala na društvenim mrežama. Austrijski novinar je dobio preko hiljadu uvreda i pretnji za ciglo 24 časa, uključujući i brojne pretnje smrću. Krvožedni komentatori pustili su morbidnoj mašti na volju, zamišljajući šta će sve raditi nepodobniku koji se drznuo da udari na nemačke svetinje. Neki bi mu otvorili glavu i polomili kičmu, drugi bi ga ciglom i šakama u glavu, makar im to bilo poslednje, a treći su ga obavestili da znaju gde mu živi trinaestogodišnja ćerka kojoj su zapretili silovanjem.
Odbrana svetinja
Naravno, ništa od ovoga se nije dogodilo, bar ne u Nemačkoj, teško je i zamisliti da bi nešto slično tamo moglo da se desi. Ali se dogodilo na našim prostorima. Kolumnista podgoričkog CDM-a Ljubomir Filipović kritikovao je ulazak srpskih tenisera na čelu sa Novakom Đokovićem na Dejvis kupu uz pesmu “Veseli se, srpski rode”, pa je bio izložen linču u srpskim tabloidima i na društvenim mrežama. Na meti se našla i novinarka Jana Vlahović, kojoj su upućene stotine seksističkih, mizoginih, pretećih poruka.
Na spisku svetinja koje ne podležu kritici odavno su se našli najbolji teniser sveta i litijaška popevka Danice Crnogorčević. Sloboda govora, izražavanja i kritičkog mišljenja ima da zanemi pred ovim pojavama, kao i pred mnogim drugim kao što su Aleksandar Vučić, SNS, Kosovo kao sveta srpska zemlja, genocid u Srebrenici, imaginarni četnički antifašisti, nacionalističke sanjarije i fantazije imperijalnog projekta.
Profesionalni i dobrovoljni dželati
Kad neko kaže da vijorenje srpskog barjaka na Kosovu i u Crnoj Gori pokazuje izvesne težnje ka prisvajanju tuđih teritorija, ka aneksiji susednih zemalja, da je to dobro poznati velikosrpski program koji je pokrenuo ratove devedesetih i sve zajedno nas sunovratio u provaliju – tom drzniku odmah treba zapušiti usta svim raspoloživim sredstvima. Ništa tako ne boli nacionaliste kao gole činjenice, zato i posežu za nasiljem. Protiv ogledala ne pomažu nikakvi argumenti, jedino što preostaje onome kome se odraz ne sviđa jeste da razbije zrcalo u paramparčad.
Režimski mediji verbalnom linču pristupaju po nalogu, izmišljanje unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja i crtanje meta na njihovim čelima je temelj tabloidne uređivačke politike. Pored medijskih linčera, tu su i nebrojeni dobrovoljci koji se mržnji odaju iz ličnog uživanja, a prosipanje uvreda i pretnji na odabranu metu doživljavaju kao iskazivanje patriotizma. Profesionalni i dobrovoljni dželati odavno su uklonili svaku unutrašnju prepreku, pustili najniže instinkte na slobodu i predali se otvorenom užitku u prizivanju krvoprolića. Da parafraziram popularnu pesmu: Veseli se, krvožedni rode.
