ENPrivatizacija lokalnih medija, od kada
je donet Zakon o radiodifuziji 2002. godine, nije počela kako valja. Sedam
godina kasnije neki mediji i dalje žive na jaslama opštinskih budžeta,
dok su njihove kolege u velikom broju privatizovanih glasila ostale bez posla,
plate im kasne mesecima, a neki od tih medija su i ugašeni. Između ostalih, na tržištu
više nema “Slobodne reči” iz Vranja, “Naše reči” iz Leskovca, a “Ibarske
novosti” počele su da izlaze posle višemesečne pauze.
– Plate u lokalnim novinama kasne u proseku tri-četiri meseca, tako da oni
opstaju na uštrb zarada zaposlenih – kažu u “Lokalpresu”, asocijaciji
lokalnih nezavisnih medija. – Novi vlasnici često su ljudi koji se ne bave
medijima. A upravo to da vlasnici budu ljudi iz struke bio je jedan od naših
ključnih zahteva kada je donošen Zakon o radiodifuziji. Ti ljudi su medije
kupili radi uticaja ili nekretnina koje imaju.
Tako je, na poslednjoj
aukciji, održanoj prošlog petka, novi gazda TV i radio Čačak postao
gimnazijalac Miloš Bojović. Dva lokalna medija kupio mu je otac Zoran
Bojović, lokalni biznismen.
Jedna od ključnih ideja
Zakona o radiodifuziji, kojim je predviđeno da država ne može da bude vlasnik
medija, bila je da se zaustavi uticaj lokalne vlasti na televiziju, radio i
štampane medije. Mnogi od njih do danas nisu privatizovani, a čini se
da ni neki koji su dobili nove gazde nisu uspeli da se distanciraju od vlasti.
Tako je, recimo, Milan Lukić, inače lider grupe građana “Koalicija za bolje
Smederevo”, koja je na vlasti u ovom gradu, prošlog petka, takođe za sina,
kupio Radio Smederevo. Već je vlasnik lokalnog lista “Naš glas”, a kako
saznajemo, sprema se da kupi i Televiziju Smederevo, čija je aukcija odložena.
Podaci Agencije za privatizaciju kažu
da se među dosadašnjim kupcima RTV i novinskih kuća nisu svi držali date reči.
– Tri novinske kuće ostale su bez
privatnog vlasnika zbog neodržavanja kontinuiteta posla ili raspolaganja
imovinom suprotno odredbama ugovora. U slučaju elektronskih medija – čak
sedam prodaja je raskinuto. Tri medijske kuće su u stečaju – rečeno nam je
u Agenciji za privatizaciju. – U tim slučajevima kapital ovih
preduzeća prenosi se na Akcijski fond. A ugovori o privatizaciji
raskinuti su u TV Gornji Milanovac – GRM, Radio Somboru, “Ibarskim novostima”,
JIP “Knjaževac” i Radio Koceljevi.
Na loš model privatizacije osvrnuo se i
advokat Nebojša Samardžić u nedavno objavljenoj publikaciji Asocijacije
nezavisnih elektronskih medija “Monitoring medijske scene u Srbiji”. On
podseća da je, usvajanjem zakona o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu,
omogućeno da neki mediji ne budu privatizovani. Samim tim, oni su u
privilegovanom položaju u odnosu na one koje su dobili nove gazde, jer prihode
ubiraju i od države i na tržištu. Među lokalnim štampanim izdanjima, prema
proceni “Lokalpresa”, svega oko pet odsto novina je ostalo u državnom
vlasništvu. Ali, procenjuje ANEM, postoji pedesetak elektronskih medija
koje finansiraju opštine.
– Vlast je pronašla način da
privatizaciju beskonačno odlaže neusvajanjem pravilnika kojima se privatizacija
bliže uređuje, produženjem rokova za prodaju, navodnom brigom za manjinska
prava i, na kraju, usvajanjem zakona kojima se obavezna i oročena
privatizacija obesmišljava – objašnjava Samardžić.
Autor: I. MIĆEVIĆ
