ENAgencija za privatizaciju najavila je nedavno aukcijsku prodaju 70 odsto društvenog kapitala u 12 radio i TV stanica. Promena vlasništva najavljena je za javna RTV preduzeća iz Obrenovca, Valjeva, Mladenovca, Čačka, Požege, Barajeva i Smedereva sa oko 250 zaposlenih. Posle približno dve godine pauze i premašenog zakonskog roka reklo bi se da se privatizacija elektronskih medija pomera sa mrtve tačke.
Početne cene za pojedine stanice različite su, neke upadljivo niske, što zavisi da li preduzeće u „miraz” nosi poslovni prostor ili ne, u kakvom je stanju oprema i slično. Jedna od najnižih je početna cena za JP TV Smederevo (43 radnika) od samo 90.000 dinara ali i obavezu budućeg vlasnika da za minimalne investicije izdvoji bar dva i po miliona dinara. Ponuda za Radio Obrenovac (18 zaposlenih) iznosi 134.000 dinara (manje od 1.500 evra), a minimum obaveznog ulaganja je 75.000 dinara!? Za 70 odsto kapitala JP RTV Vrnjačka Banja (44 radnika) potrebno je 283.000 a budući vlasnik morao bi da investira bar 1,3 miliona dinara. Druge stanice iz ovog paketa imaju veće cene pa je za Radio Čačak potrebno više od šest miliona dinara a koju hiljadu manje za TV u istom gradu. Za JIP Radio Valjevo početna cena je 5,77 miliona a za TV Valjevo samo 289.000 dinara.
Početna cena, kako navode u Agenciji za privatizaciju, određuje se u skladu sa Uredbom o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom a „osnov za utvrđivanje minimalnog iznosa investicija predstavlja godišnja amortizacija preduzeća, na dan procene vrednosti kapitala i imovine, odnosno 150 odsto godišnje amortizacije”.
– Prodajnu cenu diktira tržište, odnosno interesovanje potencijalnih kupaca. Izvesno je da veći broj učesnika na aukciji podrazumeva i podizanje prodajne cene. Neretko, dešava se i da nadmetanje između samo dva učesnika, takođe značajno uveća prodajnu cenu u odnosu na početnu. Prodajna cena direktno zavisi od interesovanja kupaca na javnom nadmetanju – navode u Agenciji.
Privatizaciju medija zakočili su krajem 2007. godine zakoni o glavnom gradu odnosno lokalnoj samoupravi kojima je omogućeno da država (ponovo) bude vlasnik medija, a što je prethodno drugim zakonima bilo isključeno. Buduća aukcija zasnovana je na izjavama samih preduzeća odnosno lokalnih samouprava kao osnivača, da pomenute RTV stanice ne emituju program na jezicima manjina i uz saglasnost Ministarstva kulture, što je uslov da se mogu prodati.
Iako nadležno za medije, to ministarstvo ne raspolaže preciznim podacima o broju do sada privatizovanih radio i TV stanica. Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnica ministra kulture za medije, podseća da taj sektor nema sopstvenu statistiku, već koristi podatke Agencije.
– Obaveza ministarstva je da obezbedi pozitivno mišljenje kada neki lokalni elektronski mediji krenu u privatizaciju. Nemamo podataka pod kojim uslovima se mediji privatizuju, po kojoj ceni, kako kasnije posluju. Naša obaveza završava se kada za elektronske medije, u skladu sa Zakonom o radiodifuziji, a za štampane u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, damo pozitivno mišljenje za njihovu privatizaciju. Ovi zakoni propisuju obavezu da se mediji privatizuju i u skladu sa tim, mišljenje ministarstva uvek je bilo pozitivno i nikada nikome nismo osporili da uđe u privatizaciju – objašnjava sagovornica.
Marija Petrić
