ENUsred smo totalnog kolapsa medijskog sveta kakav smo dugo uzimali zdravo za gotovo. Digitalna revolucija, poput cunamija, zapljusnula je tradicionalne medije – štampu, radio, televiziju, čak i Holivud, i već progutala milione žrtava. Mediji širom sveta bore se za opstanak.
Svet masovnih medija i marketinga, godinama pod lupom američkog analitičara, kolumniste, esejiste i međunarodnog predavača Boba Garfilda, suočen je s alarmantnim predviđanjima. O njima govori u svojoj novoj knjizi „Scenario haosa“, nedavno objavljenoj u SAD. Poznavalac medijskog biznisa iznutra, saradnik američkog nacionalnog radija En-Pi-Ar, televizija Si-Bi-Es i Ej-Bi-Si, dnevnika „Ju-Es-Ej tudej“, „Njujork tajms“, „Vašington post“…
Garfild primećuje da je digitalna era doprinela povezivanju ljudi i milionima otvorila vrata beskrajnih informacija, ali, istovremeno, tradicionalne medije dovela na prag propasti. Oni koji se na vreme ne prilagode osuđeni su na sudbinu dinosaurusa.
– Digitalna revolucija je duboko podrila ekonomski model medija i masovnog marketinga. Ono što je izgledalo kao prirodna simbioza medija i marketinga – ponuda slobodnog, i dobro novcem potpomognutog, sadržaja masovnoj publici, ispostavilo se da je „istorijska slučajnost“. Divna slučajnost, ali slučajnost kojoj je došao kraj. To znači da će ogromna većina novina, magazina, televizija i radija jednostavno ostati bez posla. I tačka – tvrdi Garfild, iz Vašingtona, u razgovoru za „Novosti“.
U starim, dobrim vremenima minimalnog izbora i maksimalne publike, prihodi od reklama donosili su ogroman novac nekolicini zadovoljnih distributera. Danas, u fragmentarnom svetu Interneta, teško opstaju i najveći. „Njujork tajms“ je maja 2009. godine dugovao 400 miliona dolara. Kompanija je najpre objavila planove za prodaju, a potom iznajmila 19 od 25 spratova svoje nove zgrade. Zatim je pozajmila 250 miliona dolara po zelenaškim uslovima od meksičkog oligarha Karlosa Slima, prozvanog „baron pljačkaša“. Ko će moći da preživi?
– Gotovo niko! Vreme reklama je prošlost, a mediji više neće biti veliki ekonomski sektor. Nikada nije bilo više ponuđenih sadržaja i to će ogromnom brzinom da se uvećava. Ali, niko neće moći da živi od prodaje tih sadržaja – kaže sagovornik.
Stari model je pukao. Fragmentacija sadržaja na Internetu, koje može da ponudi i distribuira svako, praktično besplatno, postavljajući na sajt informacije, snimke, fotografije, rasula je publiku. Iako se čini da u tom krajoliku marketing može da dosegne neslućene razmere, reklamiranje u rasparčanom virtuelnom svetu nije više dominantno. Šta onda sledi?
– Živimo u prvim danima mikrosveta. Barijere su skoro ravne nuli. Svako je izdavač i distributer sadržaja. Tek delići tih sadržaja, međutim, stižu do široke publike i približe se masovnosti. Budućnost vidim u sjedinjavanju, i sadržaja i publike – kaže Garfild. Danas prosečni 14-godišnjak može da formira globalnu TV mrežu – „Ju tjub“ svakog dana ponudi na Internetu 200 miliona video-klipova. Istovremeno, podaci „Nilsen medija riserča“, koje navodi Garfild u knjizi, govore o sunovratu televizije. Si-Bi-Es je opao u gledanosti za oko tri odsto, Ej-Bi-Si za desetak, En-Bi-Si 14,3, Foks 17,5 odsto. U 2008. godini ukupni troškovi medija u SAD bili su u opadanju, uprkos Olimpijskim igrama i najekstravagantnijoj izbornoj kampanji u istoriji SAD.
Manji broj gledalaca znači smanjenje broja oglašivača. Zbog nedostatka novca od ogasa program postaje lošiji. Zbog rđavog programa opada gledanost, a time je manje i reklama… I vrtlog propasti se ubrzava. Koliko je, na kraju, novi svet medija pouzdan?
– Svakako će mu nedostajati profesionalno novinarstvo. Digitalna povezanost omogućava cvetanje vrsta novinarstva kakve ranije nisu postojale. Pojavljuju se masovna pretraživanja, lokalne vesti dobijaju globalne razmere… Ali, profesionalno izveštavanje i uređivanje postaje izgubljeno blago. Ono neće imati ni cenu, ali, istovremeno, ni – održivost.
Dubravka Savi’
