ENIako ne punimo naslovne strane i vesti svetskih TV stanica kao nekad, prema rečima novinara koji rade za strane medije, ovde i te kako ima o čemu da se piše. Nekoliko velikih medijskih kuća je nakon devedesetih zatvorilo predstavništva u Srbiji. Međutim, dopisnici onih koje su ostale za „Blic nedelje“ kažu da smo i dalje zanimljivi, samo su se teme promenile. Danas pažnju inostrane publike pobuđuju tranzicija, vizna liberalizacija, evropske integracije, festivali… ali su svet obišle i slike ubistva Brisa Tatona, neodržavanje Parade ponosa… pa i cipela u Skupštini.
Snežana Stanojević, EFA
Približavanje EU, Hag, Kosovo, ekonomija… i dalje su teme koje uglavnom zanimaju Špance i ljude iz Južne Amerike. Kada se ima u vidu da je Španija predsedavajuća u EU, integracije i približavanje Evropi su u žiži njihovog interesovanja. Važno je pomenuti i da je dnevna politika nekada bila veoma aktuelna. Međutim, sa promenom političke situacije, na mesto nekadašnjih tema dolaze neke lepše, poput kulture, društva, nauke… Tako smo prošle godine izveštavali i o Tesli, Milankoviću, Đavoljoj Varoši, izložbi „Dinosaurusi Patagonije“, „Dani cvetanja reke Tise“… i sve te teme su naišle na jako dobar prijem kod publike sa španskog govornog područja. Poslednja dobra vest, a možda je obeležila i čitavu godinu, bilo je ukidanje viza. Generalno, iz Srbije je prošle godine otišlo mnogo više lepih vesti.
Mark Loven, BBC
Pokrivam sve moguće oblasti koje novinar može pratiti, ali uvek tražim vesti koje daju širu sliku o Srbiji a ne odnose se na samo jedan problem. Iako ne izveštavam svakodnevno, to nisu isključivo veliki događaji poput intervjua s predsednikom, značajni trenuci u evropskim integracijama, ukidanje viza, Haški tribunal, Egzit festival ili Parada ponosa. Jednom prilikom sam pisao i o malim problemima poljoprivrednika u nekom zabačenom selu jer je on odslikavao velike probleme države.
Srećom, ono što je meni interesantno – a to je skoro sve što se odnosi na probleme koje ima zemlja u tranziciji i koja se bori i sa nacionalizmom – zanimljivo je i mojim urednicima, odnosno publici u inostranstvu. U principu, nisu to samo loše vesti poput nekih nemilih događaja ili izveštavanja o ekonomiji, nisu ni dobre, jednostavno su vesti. Ali ako bih morao tako da ih okarakterišem i da izdvojim poslednju dobru, to bi bilo podnošenje kandidature za članstvo u EU, a loša radikali koji su u skupštini gađali cipelom zamenicu predsednika parlamenta.
Andrej Klemenčić, više stranih medija
Izveštavam o ekonomiji, kulturi, spoljnoj politici… Sve to nalazi put do čitalaca u inostranstvu jer je Evropi Srbija delimično zanimljiva kao najveći „kambek“ nedavne istorije, ali i kao društvo koje je konačno prihvatilo kaznu kao put do nagrade. Za razliku od devedesetih, sada su to većinom teme koje ukazuju na normalizaciju društvu. Diktatorski režimi i ratovi nisu nigde bili takav hit kao na Balkanu, pa je Srbija tada bila daleka egzotika, a danas je egzotična svakidašnjost.
Ako izuzmemo posetu Medvedeva, ukidanje viza, uspeh sa Prelaznim trgovinskim sporazumom, podnošenje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji… i slične događaje, vest koja ode u svet je bila i, primera radi, projekat plesno-opersko-dramskog performansa „Les Enfants Terribles“ u izvođenju sjajnih srpskih umetnika.
Feđa Grulović, Rojters
Interesovanje za Srbiju je zaista veliko i danas, ali je došlo vreme za nove priče. Teme su uglavnom vezane za tranziciju, kako društvenu, tako i duhovnu. Ekonomija i EU integracije su dominantne teme koje interesuju čitaoce i gledaoce širom sveta. Prošle godine je definitivno bilo više dobrih vesti. Pogledajmo iza sebe sve događaje: zvanična Holandija popustila oko stava za SSP, Srbija ide na SP u Africi i mnogo toga lepog. „Konačno slobodni“ bila je poslednja lepa slika iz Srbije koja je obišla svet. Simboličan prelazak ministra Vuka Jeremića granice sa Mađarskom neki mediji su opisivali kako pad poslednjeg zida sankcija. Širom sveta se mogla videti i sahrana patrijarha Pavla, kada je Beograd pokazao šta znači veliki dostojanstven grad.
