Približavanje ovogodišnjoj dodeli Ninove nagrade donosi nešto više od uobičajene euforije. Polemiku o užem izboru i pretpostavke o mogućem dobitniku zamenilo je pitanje: kakva je budućnost Ninove nagrade.
Čini se, kaže reporterka N1, da je ove godine dodela Ninove nagrade ostala u senci događaja u NIN-u, spekuliše se kakva budućnost čeka ovu nagradu, jer je veći deo redakcije napustio ovaj nedeljnik.
Članica žirija Tamara Mitrović kaže da joj se čini da „nekako olako govorimo o jako velikom događaju“.
„Prvo, u istoriji novinarstva se nije dogodilo da cela redakcija negde pređe. Drugo, treba znati kada se sudi o svemu tome i o nama koji smo sada pod mnogo većom presijom, imamo mnogo bitniji zadatak da odredimo koja je knjiga najbolja“, kaže ona.
Ističe da ne raspolažu podacima šta će dalje biti.
„Mi radimo sa starom redakcijom, urednik kulturne redakcije Dragan Jovićević biće na proglašenju pobednika. Radimo pod istim uslovima pod kojima smo počeli, a o svemu drugom ćemo moći da pričamo kad budemo videli situaciju“, kaže.
Prema njenim rečima, na konkurs je stiglo oko 200 knjiga.
„Važno je da tu postoji nekakva podela. Ima mnogo knjiga koje ne zadovoljavaju neke osnove pismenosti, tih 200 knjiga nisu sve knjige koje zavređuju potpunu pažnju žirija. Došli smo do kruga od tridesetak, koje mi preporučujemo svima, gde mogu da nađu razne pristupe književnosti i ono što mislimo da je vredno čitanja, a onda smo napravili i drugi izbor“, dodaje ona.
Govoreći o temama romana, kaže da je primetila, prateći ranijih godina pažljivo ove izbore, da je „bilo godina kada je bio jako fokusiran odnos majki i ćerki“.
„Sad ima nekoliko dobrih knjiga koje se bave odnosom sa ocem, promišljanje nasleđa kod nas nosi ratnu tematiku. Možda ima više takvih tema“, kaže.
Dodaje da „nema ništa protiv kratkih romana“.
„Mislim da su često saobrazni ideji. Imamo nekoliko dobrih romana dužih. Nije književna produkcija samo pisac i izdavač, mislim da smo zaboravili ono što ide između – lektor, korektor i urednik. Mnogi romani bi bili mnogo bliži savršenstvu da su imali urednika koji će dobro baratati onim što je pisac hteo. Mislim da na to treba skrenuti pažnju, da se ne svodimo samo na izdavanje do besvesti. Fale nam urednici, mnogo bi bio viši nivo, da je svaka knjiga imala urednika“, kaže ona.
Izvor: N1