Invazija na privatnost: Analiza medijskog izveštavanja

Najnoviji izveštaj BIRN-a bavi se pitanjima kršenja prava na privatnost u medijskom izveštavanju. Nastao je kao odgovor na gruba kršenja novinarske etike u izveštavanju o masovnim ubistvima koja su duboko potresla javnost prošle godine, kao i na učestale povrede privatnosti u redovnoj medijskoj produkciji.

Rezultate istraživanja, kao i preporuke koje ih slede, stavljamo na uvid novinarima, urednicima i široj medijskoj zajednici u okviru debate o neophodnosti unapređenja regulatornog i samoregulatornog okvira i postojećih medijskih praksi.

Pitanja prava na privatnost i izveštavanje medija regulisana su i zakonima (Zakon o javnom informisanju i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti) i etičkim kodeksom novinara (kao i pratećim smernicama za primenu kodeksa u onlajn okruženju). Ovi dokumenti ne samo da ističu obavezu istinitosti u izveštavanju, načela odgovornosti i novinarske pažnje, već i poštovanje privatnosti i dostojanstvo ličnosti kao temeljne vrednosti koje se štite.

Ipak, kako naše istraživanje pokazuje, povrede privatnosti su česte, a izveštavanje bazirano na ličnim podacima je veoma intenzivno.

Izveštaj ima dve celine – jednu koja prati povrede privatnosti u redovnom izveštavanju medija i posebnu studiju slučaja koja se bavi analizom kršenja prava na privatnost tokom izveštavanja o masovnim ubistvima u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, Malom Orašju i Duboni.

Izveštaj je nastao na osnovu kvantitativno-kvalitativne analize sadržaja na uzorku od sedam onlajn medija (Nova, Informer, Kurir, Blic, Novosti, Telegraf, Alo). Datumi koji su uzeti u obzir uključuju dve konstruisane nedelje u aprilu i septembru 2023. godine, a studija slučaja obuhvatila je datume od 3. do 7. maja 2023.

Uzorak je formiran na osnovu baze onlajn tekstova koje je za potrebe istraživanja pripremila agencija Picasa AI na osnovu zadatih ključnih reči. Inicijalna baza tekstova koju je BIRN dobio za analizu od agencije Picasa AI pokazuje da se veliki broj tekstova bazira na nekoj vrsti ličnih podataka ili da tretiraju podatke o ličnosti.

Zloupotreba ličnih podataka podstaknuta je različitim okolnostima i interesima: uređivačke politike i tabloidni pristup obradi tema; zahtevi digitalnog okruženja koje prednost daje brzini, klikabilnosti i viralnosti sadržaja; bliski odnosi medija i vlasti u kojima država prijateljske medije finansijski podržava; „curenje“ podataka iz institucija.

Neki od ključnih nalaza medijskog monitoringa pokazuju:

• Distribucija prekršaja prati intenzitet izveštavanja – što mediji imaju veću produkciju, učestalije krše pravo na privatnost. Ukupno je detektovano 408 izveštaja u kojima je prekršeno pravo na privatnost. Od toga, više od polovine, odnosno 237 tekstova, bilo je u vezi sa masovnim ubistvima u maju 2023. godine.
• U distribuciji tema, dominiraju ubistva, i drugi vidovi nasilja, poput nesreća, samoubistava i sl. Slede ih teme porodičnog nasilja, kao i potrage za nestalim licima.
• U nešto više od polovine obrađenih izveštaja privatni podaci nalaze se već u naslovu; Uz njihovu senzacionalističku obradu, kao i čestu upotrebu tzv. pojačivača, osigurava se emotivna reakcija publike i „klikabilnost“.
• Ime i prezime su lični podaci koji se najčešće objavljuju i koji omogućavaju identifikaciju žrtava/osumnjičenih, a sledi ih čitav niz podataka, o zdravstvenom stanju, adresi stanovanja, informacijama o prethodno počinjenim delima i sl.
• Iako se zakonima i kodeksom posebno štite prava maloletnika, istraživanje pokazuje da su oni jedna od najugroženijih grupa o kojoj se izveštava. Vizuelna identifikacija maloletne žrtve detektovana je u 55 slučajeva (od toga 40 u vezi sa ubistvima u Ribnikaru i Malom Orašju i Duboni), što je jedna od najgrubljih praksi kršenja prava na privatnost.
• Prava odraslih najčešće se krše kada su u ulozi osumnjičenih, uhapšenih ili optuženih, i stiče se utisak da mediji smatraju da njihovo pravo na privatnost prestaje dobijanjem ovog statusa. Našim istraživanjem su detektovana 133 takva slučaja u redovnom izveštavanju i 86 u slučaju masovnog ubistva u Malom Orašju i Duboni.
• U prilog nedostatku profesionalizma u obradi tema govori i podatak o nepostojanju autorstva, ni tekstova ni fotografija, u polovini obrađenih izveštaja, a u velikom broju izveštaja mediji se oslanjaju na anonimne izvore.
• Identifikaciji žrtava i osumnjičenih doprinosi i pristup brojnim ličnim podacima na profilima društvenih mreža. Na primer, one su izvor vizuelne identifikacije u jednoj trećini obrađenih slučajeva.
• Granični slučajevi tiču se medijskog izveštavanja i objavljivanja privatnih podataka koji su deo sudskih procesa otvorenih za javnost.

Pročitajte ceo izveštaj Invazija na privatnost: Analiza medijskog izveštavanja.

Izvor: BIRN Srbija