Da li je Telekom za prodaju imovine trebalo da ima odluku Skupštine akcionara

Zakon o privrednim društvima predviđa da je, kod prodaje imovine velike vrednosti, neophodna prethodna odluka skupštine akcionara. Telekom Srbije je, međutim, svoju imovinu – antenske stubove i prateću infrastrukturu – prodao bez ove odluke. Nenad Gujaničić, berzanski analitičar, navodi da je ovakva odluka svakako morala da bude predmet vanredne sednice Skupštine akcionara, premda je, kaže – „jasno da bi to bilo protokolarne prirode“.

Telekom Srbije prodao je krajem 2023. antenske stubove i prateću infrastrukturu koja je uneta u imovinu posebnog preduzeća – Sky Tower Infrastructure. Nezvanično, kupoprodajna cena je 420 miliona evra i još 80 miliona evra ukoliko ovo preduzeće, sada u vlasništvu Aktisa (tačnije Aktisovog preduzeća u Srbiji – Actis Luna Telecom Tower d.o.o. Beograd) postigne određene finansijske rezultate.

Telekom Srbije prodao je krajem 2023. antenske stubove i prateću infrastrukturu koja je uneta u imovinu posebnog preduzeća – Sky Tower Infrastructure. Nezvanično, kupoprodajna cena je 420 miliona evra i još 80 miliona evra ukoliko ovo preduzeće, sada u vlasništvu Aktisa (tačnije Aktisovog preduzeća u Srbiji – Actis Luna Telecom Tower d.o.o. Beograd) postigne određene finansijske rezultate.

„To se nije krilo, uz našu saglasnost IFC i EBRD su objavili detalje o projektu i ostalo ćemo objaviti u dogovoru sa inostranim poslovnim partnerima. Cena je još tajna, ali je veoma značajna, reč je o velikoj količini novca. Cena je ravna sa EU transakcijama”, kazao je Lučić za BIRN.

U Evropskoj banci za obnovu i razvoj EBRD za portal N1 su potvrdili da je prodaja antenskih stubova Telekoma i prateće infrastrukture pokrenuta u četvrtom kvartalu 2022. godine i da je „izabrani ponuđač određen do juna 2023“.

Međutim, ovom postupku nije prethodila odluka Skupštine akcionara Telekoma Srbije.

Šta kaže zakon

Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Sekjuriti,s za portal N1 objašnjava da naš Zakon o privrednim društvima prilično detaljno obrađuje pitanje raspolaganja imovinom velike vrednosti.

„Bilo je puno primera primene ovih članova u praksi. To posebno važi za slučajeve gde su kompanije otuđivale imovinu (po pravilu nekretninu), što bi moglo da utiče na obezvređivanje same kompanije odnosno imovine njenih vlasnika – akcionara“, navodi Gujaničić.

Zakon, dodaje, definiše raspolaganje imovinom velike vrednosti u slučaju da ona predstavlja 30 odsto ili više knjigovodstvene vrednosti imovine društva, prema poslednjem godišnjem finansijskom izveštaju (bilansu stanja).

„Za ovu vrstu posla neophodno je odobrenje skupštine akcionara“, precizira Gujaničić.

Međutim, postoji izuzetak.

„Zakon nudi izuzetak da se raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra posao koji je izvršen u okviru redovnog poslovanja društva. Pretpostavljam da je ovo pravni okvir koji će koristiti Telekom Srbija kao argument za nesprovođenje postupka raspolaganja, ali s obzirom na važnost ove odluke, ona je svakako morala da bude predmet vanredne Skupštine akcionara, premda je jasno da bi to bilo protokolarne prirode“, ističe Gujaničić.

Mnogo dokumenata bilo bi dostupno javnosti

Sagovornik portala N1 pretpostavlja da se to nije desilo kako se ne bi skretala medijska pažnja „s obzirom da bi mnogo dokumenata bilo dostupno široj javnosti“.

Na pitanje koje su posledice ukoliko neko akcionarsko društvo otuđi imovinu bez dozvole akcionara tj. odluke skupštine, naš sagovornik odgovara da postoji mogućnost podnošenja tužbe za poništaj posla.

„Akcionari koji imaju pet odsto akcija mogu podneti tužbu za poništaj posla ukoliko nije dobijena dozvola skupštine akcionara, a članovi Nadzornog odbora su odgovorni društvu za štetu koju to društvo pretrpi usled raspolaganja imovinom velike vrednosti, ukoliko je sprovedeno bez odluke Skupštine akcionara“, precizira Nenad Gujaničić.

Izvor: N1