ENNiko striktno ne kontroliše rad više od 90 kablovskih operatera u Srbiji. Republička radiodifuzna agencija (RRA) najavljuje skoro usvajanje pravilnika o radu ovih operatera, a RATEL zasad kažnjava samo one koji za prenos signala koriste “paukove mreže” preko terasa i krovova, umesto optičkih kablova.
U Ratelu tvrde da je najveća odgovornost na RRA, koja nije na vreme napisala pravilnik koji će definisati tačan broj programa, kao i način na koji operater može da promeni programe. Građanima jedino preostaje da se žale udruženjima potrošača. A njima se najviše žale na cenu, kvalitet slike i internet signale, kao i na izbor programa osnovnom paketu.
– Niko ne kontroliše cenu usluga. Samo SBB, kao najveći operater, obavezan je da od RATEL-a traži saglasnost o poskupljenju – objašnjava za “Novosti” Goran Papović, predsednik Udruženja potrošača Vojvodine. – Neko bi morao hitno da se pozabavi time što isti programski paketi u nekim gradovima koštaju 400, a u drugim 900 dinara.
Žalbe građana, kaže Papović, stižu sa svih strana. Dodatan problem je i monopolski položaj, pa kad korisnik nije zadovoljan uslugom, ne može tek tako da promeni operatera, jer su međusobno podeljeni po rejonima i veoma retko prelaze “liniju”.
Ugovori koji se sklapaju sa tim firmama su višestruko štetni za građane. Recimo, operateri mogu da raskinu ugovor kad god žele, bez posledica. A građani, ako to žele da urade, treba da plate dve do dvanaest pretplata za period po raskidu ugovora.
Većina kablovskih operatera, inače, polako ukida popularne TV programe i ubacuje one koji su besplatni i manje zanimljivi. Cilj je da se smanjivanjem kvaliteta osnovnog paketa korisnici primoraju da pređu na digitalni program koji je, u proseku, tri puta skuplji, ali i nudi tri puta više programa.
– Čuli smo za tu pojavu i sve ćemo proveriti – najavljuje Irina Reljin, pomoćnica ministarke za telekomunikacije. – To je važno, jer mnogi ne znaju da građani koji gledaju televiziju putem kablovskih operatera ne moraju da prelaze na digitalne.
A.K. – I.M.
