EN
Na adrese 15 velikih kompanija, među kojima su i Coca-Cola, Lidl, Samsung, L’Oreal, ovih dana je, kako je preneo Politiko, stiglo pismo sa potpisima evroposlanika. U pismu – poziv da prestanu da se reklamiraju na proruskim medijima u regionu.
Reklame Lidla više ne možete videti na „srećnoj“ televiziji, a ređe nego pre spazićete ih i na „ružičastoj“. Takvu odluku Lidl je doneo i pre nego je u njegovo sanduče stiglo pismo sa potpisom bugarskog konzervativca Andreja Kovačeva i 15 drugih poslanika Evropskog parlamenta.
„Značajno smo smanjili potrošnju za reklame na televizijama Pink i Happy od sredine 2023. godine. Istovremeno, odlučili smo da od 2024. godine prekinemo oglašavanje na kanalu Happy TV“, navodi se u odgovori ovog brenda za N1.
Takvu odluku Lidl je, kako za N1 kaže, doneo nakon kontinuiranog praćenja medijskog pejzaža Srbije. A on je, prema oceni evroposlanika, pun „proruskih dezinformacija“. I zato bi, kažu u pismu, i Coca-Cola, Yettel, A1, Ferrero, Heineken, Mars, L’Oreal, Bosch, Samsung i drugi, trebalo da postupe ovako.
„Da rigorozno preispitaju svoje reklamne politike kako bi obezbedili da se ne finansiraju, čak ni nenamerno, medijske kuće poznate po širenju dezinformacija“, navodi se u pismu poslanika Evropskog parlamenta.
Po, na primer, i između ostalog – tvrdnjama da je rat u Ukrajini iznuđena, specijalna vojna operacija. Na naše upite kompanije nisu odgovorile, pa hoće li po preporukama postupiti – i dalje ne znamo. Ali jedno je izvesno – Zakon o oglašavanju ih na to ne obavezuje.
„Jednostavno on uređuje sadržaj oglasne poruke i kako bi ta oglasna poruka trebalo da izgleda da bi se zaštitio interes javnosti, odnosno gledalac. Ovu situaciju naravno ne predviđa i na samom oglašivaču je da odluči gde će da se oglašava“, navodi advokat Miloš Stojković.
Prema izveštaju CRTE i Balkanske incijative za slobodne medije 64 odsto prihoda od oglašavanja mediji u Srbiji ostvarili su zahvaljući preduzećima iz EU, SAD ili Švajcarske. Pola od toga slilo se u budžet upravo Happy-ja i Pinka. Ali, kako ocenjuju evroposlanici kompanije im ne donose samo novac, već svojom reputacijom nenamerno i afirmaciju sadržajima koje plasiraju. Pismo evroposlanika ipak, nije samo poruka za kompanije.
„Mislim da su to posredni politički pritisci na postojeću vlast koja je ovde. Da se pokaže – okej, ukoliko ne možemo direktno da utičemo na vas možemo da utičemo na one koji treba kod vas da se oglašavaju, da investiraju novac ili zapošljavaju građane, tako da mislim da je ovo svojevrsna poruka i političkoj eliti koja je trenutno na vlasti“, smatra marketinški stručnjak Igor Avžner.
A sledeći potez bi, smatra Avžner, mogao da donese i teže ekonomske posledice po čitavu državu.
Izvor: N1
