ENBilo je to u ona davna vremena, kada su, naspram dotad jednog, formirana i druga novinarska udruženja, koja su više pažnje poklanjala osudi režima u Srbiji, no drugim aspektima svojih prirodnih interesovanja.
Danas se aktivnost medija svodi na afere, kao da čitava Srbija počiva isključivo na ratu političkih neistomišljenika, etabliranih u državnim strukturama, što kao pozicija, što kao opozicija. U toj i takvoj kakofoniji medija, koji održavaju u životu mnogobrojne političke opcije, sa nula koma nula odsto biračke populacije, valjda zbog potrebe pravljenja aferaških vesti, događaju se ozbiljni propusti u delu informisanja najširih slojeva stanovništva.
Najnoviji primer je „gužva“ koju je izazvalo prikazivanje TV spota vojnika norveškog kontingenta Kfora. Čitav događaj se poslednjih nedelju dana koristi, između ostalog, za potenciranje ekskluziviteta jedne TV kuće. Tako se BK TV ne libi da kaže kako je ona prva emitovala ovo „muzičko ostvarenje“, prenebregavajući činjenicu da je hrvatska Radio-televizija taj spot prikazivala u svojim udarnim informativnim emisijama čitavih nedelju dana ranije, tačnije 7. maja 2005. godine, sa jasno izraženim simpatijama za ovakav vid vojničke zabave.
Na sugestiju prijatelja iz Beograda da je Hrvatska radio televizija emitovala ovaj spot, uspeo sam da putem Interneta dođem do tog video-zapisa. O tome sam odmah, u nedelju, 8. maja, obavestio i dežurne urednike RTS-a, jer sam smatrao da ta vest zaslužuje interesovanje i reakciju naše javnosti. Čitavo podne i popodne sam proveo u kontaktu sa ljudima sa RTS-a, i prosto mi je bio neobičan i neprihvatljiv odgovor, da oni, i pored želje da to emituju, nisu u stanju da sa svog kompjutera skinu zapis sa Interneta.
Sutradan sam se obratio jednoj poznatoj TV kući, čak im istog dana, 9. maja, dostavio TV spot i, na moje zaprepašćenje, ni oni ga nisu emitovali.
Dan posle toga, BK TV je počela da emituje stavove hrvatskih zvaničnika o hrvatsko-srpskim odnosima, pa sam iskoristio priliku da i njih pozovem i priupitam kako to da puštaju stavove hrvatski političara, a ne emituju spot u kome se Srbi vređaju od strane „čuvara mira na Kosovu“. Odgovoreno mi je da oni nisu upoznati sa postojanjem tog spota. Na moje zadovoljstvo i zadovoljstvo svih onih koji su znali i smatrali da spot treba emitovati, BK je to emitovala krajem nedelje, punih nedelju dana posle HRT-a. Efekat i reakcije međunarodne javnosti su jasno uočljive.
Pitam se zašto se naši mediji plaše da emituju takve vesti? Zar one nisu i deo obaveze TV-a, naročito RTS-a, koja koristi priliku da nas verbalno podseti da je NACIONALNA i državna, i koja je značajno podigla ugled u mojim očima poslednjih meseci da sam u ovo sirotinjsko vreme pripravan da za njen račun plaćam pretplatu? Možda srpski potrošač informacija treba da vidi i događaje u Uzbekistanu, ali zašto ne može da vidi i događaje iz najbližeg okruženja?
Najnoviji slučaj, koji nije udostojen u našim medijima, jeste vest koja je putem hrvatskih medija došla do malog broja korisnika Interneta da je kraj puta Obrovac-Benkovac pronađen zaklan Srbin Dušan Višić, star 84 godine. I pored uveravanja dežurnih urednika RTS-a i BK TV, koje sam pozvao u četvrtak, 19. maja, vest o tom događaju iz Hrvatske, koliko mi je poznato, nije emitovana.
Želim da verujem da su ovakvi propusti, istina za mene neprihvatljivi, deo loših uslova u kojima rade naši mediji. No, oni koji plediraju da koriste nacionalne frekfencije, moraju da odgovore svom osnovnom zadatku, a to je pravovremena i puna informacija, ne kao ekskluzivizam, već kao obaveza i odgovornost koju podrazumeva ta nimalo laka profesija.
Zlatomir Lazić, Jagodina
