ENUmesto direktnog prenosa Lige šampiona i utakmice između Bajerna i Mančester Junajteda RTS je direktno prenosio drugu vrstu zabave, onu iz Skupštine Srbije. Nisu ljuti samo ljubitelji loptanja, nego i UEFA preti jer je prekršen ugovor. Glavni sponzori za sada još uvek razmišljaju kako da ih RTS obešteti, a mi predlažemo da se skupštinska sala oblepi sponzorima, da vladajuća i “nevladajuća” koalicija obuče odgovarajuću opremu i da u borbi za boje koje brane idu do poslednjeg
Navodno je predsednica Skupštine Slavica Đukić – Dejanović nekih pola sata pre početka utakmice zamolila šefa javne kuće Aleksandra Tijanića da ni ni za živu glavu ne isključuje skupštinski prenos jer će pojedini poslanici napustiti skupštinsku salu i domaćini u ovoj utakmici neće imati dovoljan broj igrača u presudnom momentu kada se budu pucali penali.
“Zamolili smo Javni servis da, zbog važnosti teme, učini napor i omogući direktan prenos zasedanja do okončanja tačke dnevnog reda. Parlamentarna aktivnost, posebno usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici, svakako je bila najvažnija u tom danu. Čak sam u 19.20 časova obavestila poslanike da ćemo do 20.45 biti u direktnom prenosu i da ćemo se truditi da to bude i duže, ali da će odloženog prenosa biti, pa izražavam zahvalnost na razumevanju koje je pokazao RTS…”
Tijanić je kao svaki revnosni patriota uslišio molbu, ali kako kaže tek nakon što mu je “vlast” obećala da će nadoknaditi štetu Evropskoj fudbalskoj federaciji (UEFA) koja po nekim procenama iznosi i oko milion evra.
“Na neki način bili smo ucenjeni, jer je, kako ispada, od RTS zavisilo usvajanje deklaracije o Srebrenici. Nismo mogli da preuzmemo tu odgovornost na sebe. Ipak, prihvatili smo zahtev predsednice Skupštine kad nam je obećano da će vlast platiti penale UEFA ukoliko stignu na naplatu”, rekao je šef za Blic.
“Vlast” se sada pravi luda i poručuje Tijaniću da nije preuzela nikakvu obvezu na sebe i da će im biti žao ako javna kuća dođe na javni udar UEFA. A o načinu kompenzacije razmišljaju i sponzori Lige šampiona.
I sada šta? Osećati se loše jer je važnije jurcanje lopte po zelenom tepihu od sudbinske rasprave o Srebrenici do koje ne bi ni došlo da nije bilo TV prenosa, jer ko još u onoj sali veruje u ono šta priča?
Ili se možda osećati loše jer će RTS, ili “vlast” morati da plati penale UEFA, a dobro se zna ko stoji iza RTS-a ili “vlasti”?
Možda bi se najbolje osećali i mi, ali i UEFA i sponzori kada bi u jednoj fer borbi u skupštinskoj sali, oblepljenoj reklamama, u direktnom TV prenosu u prime time-u, prisustvovali “poslednjoj bitci” između domaćina (vladajućih) i gostiju (nevladajućih, ako takvi uopšte postoje) i da pre nego i poslednji “narodni poslanik” ničice padne na sveto skupštinsko tlo u kadar uleti Ivica Olić i u 93. minutu prenosa „jebe majku“ onom Holanđaninu.
„‘No Teeth…? A Mustache…? Smell like Shit…? Bosnian Girl,” ispisano je rukom holandskog vojnika negde oko Srebrenice, te 1993. godine. Ruka srbijanskog vojnika je držala drugo oruđe koje je umesto grafita iza sebe ostavljalo toplu krv.
U njihovo, ali i sećanje svih žrtava sulude politike vođene iz Beograda sa svesrdnom podrškom RTS-a jedini valjan predlog bi bio totalno zamračenje.
Dejan Kožul
