Džulijan Asanž: Kako je postignuta nagodba o slobodi

Šta je sve prethodilo nagodbi o oslobađanju osnivača Vikiliksa?

Mešavina diplomatije, politike i prava na kraju je bila ta koja je omogućila da Džulijan Asanž u ponedeljak poleti privatnim avionom sa londonskog aerodroma Stensted, neraskidivo vezan za Australiju i slobodu.

Nagodba koja je dovela do njegove slobode – posle sedam godina samonametnutog zatočeništva a potom i pet godina prisilnog pritvora – nastajala je mesecima, ali je bila neizvesna do poslednjeg časa.

U saopštenju, Kraljevska tužilačka služba (CPS) rekla je da „nam je prvi put skrenuta pažnja na mogućnost nagodbe u martu“.

Od tada, ona je savetovala Sjedinjene Američke Države „o mehanici“ oslobađanja Asanža i njegovog pojavljivanja pred američkim federalnim sudijom „u skladu sa njegovim željama i željama američke vlade“.

Ali poreklo nagodbe – posle toliko godina pat-pozicije – verovatno je započelo izborom nove australijske vlade u maju 2022. godine, koja je dala moć administraciji čvrsto rešenoj da vrati kući jednog od vlastitih građana pritvorenih u inostranstvu.

Entoni Albaneze, novi laburistički premijer, izjavio je da ne podržava sve što je Asanž radio, ali „što je mnogo, mnogo je“ i došlo je vreme da bude oslobođen.

On je ovom slučaju dao prioritet, uglavnom iza zatvorenih vrata.

„Ne obavljaju se svi spoljni poslovi najbolje preko megafona“, izjavio je on u to vreme.

Albaneze je imao podršku više stranaka i u australijskom parlamentu.

Delegacija poslanika otputovala je u Vašington u septembru da lobira direktno u američkom Kongresu.

Potom je premijer lično pokrenuo ovo pitanje kod predsednika Džozefaa Bajdena u Beloj kući tokom državne posete u oktobru.

Zatim je usledilo glasanje u parlamentu u februaru, kad su poslanici u ogromnoj većini podržali inicijativu da se od SAD i Velike Britanije zatraži da dozvole da se Asanž vrati u Australiju.

Lobirali su energično i kod uticajne američke ambasadorke u Australiji Kerolin Kenedi.

Ključni igrač bio je Stiven Smit, koji je stigao u London kao novi australijski visoki komesar početkom 2023. godine.

Diplomatski izvori kažu da je on „odradio lavovski deo posla, shvativši to kao ličan zadatak da dotera ovo do finiša“.

Smit – koji je posetio Asanža u ranoj fazi u zatvoru Belmarš u aprilu 2023. godine – bio je ministar spoljnih poslova u bivšoj australijskoj vladi koju je predvodio Kevin Rad, aktuelni ambasador u Vašingtonu, takođe učesnik u pregovorima.

Sajmon Džekmen, počasni profesor američkih studija na Univerzitetu u Sidneju, rekao je za Bi-Bi-Si da je postojala „prirodna sklonost“ u australijskim vladama da podržavaju SAD, ali su se javnost i politički sentiment dovoljno pomerili u obe zemlje da pruže Albanezeu „paravan“ da počne da agituje za Asanžovo oslobađanje iza zatvorenih vrata.

Australijski ministri su čak s vremena na vreme poredili Asanžov pritvor sa drugim australijskim državljanima koje kao političke zatvorenike drže Iran i Kina.

Greg Barns, advokat i pravni savetnik australijske kampanje za oslobađanje Asanža, rekao je da je politika bila ta koja je na kraju presudila.

„Albanezeova vlada je bila prva koja je pokrenula čitavu stvar kod SAD. A Albaneze je dobio i podršku opozicije.

„Ophođenje prema Asanžu je iritiralo mnoge Australijance. Ljudi bi se pitali: ‘Šta je javni interes toga?'“.

Pravna slamka spasa

A onda je usledio zakon.

Dvadesetog maja, Viši sud u Velikoj Britaniji pružio je Džulijanu Asanžu pravnu slamku spasa.

Ovaj sud doneo je odluku da on može da podnese novu žalbu na pokušaje da se izruči SAD-u radi suđenja za dobavljanje i objavljivanja vojnih tajni.

U tom trenutku, on je bio optužen po više tačaka prema američkom zakonu o špijunaži: po 17 tačaka za objavljivanje zvaničnih tajni, od kojih je svaka nosila maksimalnu desetogodišnju zatvorsku kaznu, i po jednoj za hakovanje, čija je zaprećena kazna bila do pet godina zatvora.

Ključni deo presude bio bi da li Asanž, kao državljanin Australije, sme da se pozove na pravo na slobodu govora iz Prvog amandmana američkog ustava kao odbranu.

Nik Vermos, bivši šef za izručenja u CPS-u i šef za poslovni kriminal u advokatskoj firmi Piters i Piters, rekao je da je majska sudska odluka izvršila pritisak na obe strane da sednu za pregovarački sto i sklope nagodbu.

On je rekao da je sudska odluka potencijalno omogućila Asanžu da tvrdi da je objavljivanje tajnih američkih informacija zaštićeno Prvim amandmanom, što je moglo da dovede do „više meseci, ako ne i godina, odlaganja i pritisaka“.

„Suočene sa ovom neizvesnošću i daljim odlaganjima, čini se da su SAD odustale od tačke optužnice u vezi sa objavljivanjem u zamenu za Asanžovo priznanje krivice za hakovanje i ‘već odsluženo vreme’, konačno privevši ovu sagu kraju“, rekao je on.

Vamos je dodao da je Asanžov advokatski tim verovatno bio svestan da Prvi amandman ne bi uticao na odvojenu tačku optužnice u vezi sa hakovanjem.

To znači da čak i da su na kraju uspeli da odbace optužnicu u vezi sa objavljivanjem tajnog materijala, ne bi bilo zaštite od optužbe za hakovanje koja je išla uz njih.

„Obe strane su videle rizike i to ih je dovelo za pregovarački sto“, kaže on.

Izvori iz Vajthola kažu da se datum sledećeg ročišta u Višem sudu, 9. i 10. jula, ubrzano približavao i obe strane su znale da će, ako će već pristajati na nagodbu, to morati da urade sada.

Stela Asanž: „Nisam navikla da o Džulijanu govorim kao o slobodnom čoveku u prezentu.“

Politika iza kulisa

Kao i uvek, ulogu je odigrala i politika.

Amerikanci su signalizirali spremnost da postignu nagodbu još pre nekog vremena.

U avgustu prošle godine, ambasadorka Kenedi javno je nagovestila nagodbu koja bi bila rešenja za ovu pat-poziciju, što je bila sugestija koju su na kraju zapazili i Asanžovi advokati.

A u aprilu je Bajden rekao da razmatra zahtev Australije za odustajanje od krivičnog gonjenja.

Američke diplomate bile su željne da očuvaju dobre odnose s Australijom, sa kojom su se saglasile – zajedno sa Velikom Britanijom – oko takozvane Aukusove odbrane i bezbednosnog partnerstva.

Asanžov slučaj dugo je bio kost u grlu u odnosima Velike Britanije i SAD-a, a mnoge diplomate bile su željne da ga se reše.

Počele su da kolaju glasine da Bajdenova administracija želi da reši ovaj problem pre predsedničkih izbora u novembru, a neke Asanžove pristalice su čak sugerisale da se SAD plaše bi da laburistička vlada u Velikoj Britaniji bila još manje spremna da pristane na njegovo izručenje.

Bela kuća je požurila da saopšti u utorak kako nije odigrala nikakvu ulogu u detaljima sklapanja sporazuma o nagodbi – to je bio posao Ministarstva pravde.

Na kraju, posle svih tih godina pravnih i diplomatskih sporova, čini se da su sve strane prosto došle u tačku u kojoj su želele nagodbu i bile spremna na kompromis da bi došle do nje.

Izvor: BBC na srpskom