ENPorodice stradalih i njihove kolege iz RTS-a održale su prošle noći pomen, kod spomenika „Zašto“. Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije će u 13 časova i 30 minuta u Aberdarevoj ulici razviti transparent „Mediji nisu vojni cilj“.
U noći 23. aprila 1999. godine, u jeku bombardovanja tadašnje Jugoslavije, dva projektila iz aviona Severnoatlantske alijanse pogodila su zgradu Televizije Beograd.
Poginulo je 16 zaposlenih u RTS-u. Potpuno je uništen master – tehničko srce nacionalne televizije. Na programu su bile Vesti. Bilo je to u 02:06.
Sada, 11 godina kasnije, članovi porodica poginulih – a to su uglavnom njihovi roditelji – postavljaju pitanje na koje nikada nisu dobili odgovor: „Zašto”?
„Odgovora i dalje nema, i neće ga biti sve dok država, vlast, partije… ili već taj koji stoji ne kaže i ne prizna zločin prema šeasnaestoro ljudi”, kaže Žanka Stojanović, majka poginulog Nebojše Stojanovića.
Kako objašnjava majka jednog od poginulih, Žanka Stojanović, porodice žrtava i dalje traže da se otvore arhive tadašnje Vojske Jugoslavije, da bi se utvrdilo da li je uprava kuće znala da će biti meta napada.
Kao odgovoran za uskraćivanje bezbednosti svojim zaposlenima, osuđen je samo tadašnji generalni direktor Radio-televizije Srbije Dragoljub Milanović.
Da je bombardovanje medijske kuće, proglašene za „legitimni cilj” bio presedan, i da nisu kažnjeni svi odgovorni, podseća sadašnji direktor Javnog servisa Aleksandar Tijanić.
„Svi radnici RTS-a traže da se pronađe taj um i taj zlikovac, koji ih je najpre osudio na smrt, da bi ih drugi zlikovački um ubio. Neka im je večna slava”, kaže Tijanić.
Da se znalo da je RTS ugrožen govori i činjenica da su reporterske ekipe iz sveta danima pre tog 23. aprila otkazivale, do tada obilato korišćene, usluge u satelitskoj razmeni RTS-a, da bi svoje izveštaje poslali matičnim stanicama.
Iako se istovremeno vodio i ogorčeni medijski rat, teško je opravdati činjenicu da je NATO zgradu državne televizije proglasio „legitimnom metom”.
