Savet Evrope i Evropska unija usvojili preporuke za suzbijanje SLAPP-a, u Srbiji ovaj problem zvanično još uvek nije prepoznat

Prema Zakonu o javnom informisnaju i medijima (ZJIM), svako lice koje je lično povređeno objavljivanjem neke informacije, odnosno zapisa, ima pravo na podnošenje tužbe. Problem nastaje kada se ovo pravo zloupotrebljava, te se mediji zatrpavaju tužbama koje za cilj nemaju zaštitu nekog prava već da zastraše tuženog, što za posledicu može imati cenzuru ili autocenzuru, pa čak i gašenje medija. Međunarodne medijske i novinarske organizacije ovu pojavu definišu kao „strateške tužbe protiv učešća javnosti“, odnosno, SLAPP, ali taj termin u Srbiji još uvek nije zvanično prihvaćen. Savet Evrope i Evropski parlament usvojili su regulativu koja treba da spreči SLAPP tužbe, a od država članica očekuje se da je implementiraju u svoje zakonodavstvo.

 

SLAPP ukratko   U publikaciji „SLAPP tužbe ukratko“ Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) piše da „SLAPP tužbe obično koriste uticajni i/ili bogati pojedinci, grupe, korporacije ili čak državni organi protiv onih koji izražavaju kritiku ili saopštavaju poruke koje su neprijatne za podnosioce zahteva, ali se tiču pitanja od javnog interesa“.    Kako je navedeno, na meti ovih tužbi najčešće su novinari, medijske kuće, aktivisti za zaštitu ljudskih prava, naučnici, organizacije civilnog društva, ali to mogu biti i obični građani.    Glavni cilj tužioca u ovom slučaju nije da zaštiti svoje navodno povređeno pravo zbog koga je pokrenuo postupak, već da ograniči, ućutka i spreči svaku kritiku usmerenu protiv sebe, da zastraši tuženog, ali i sve ostale koji bi mogli javno da istupaju protiv njega.   Postavljanjem visokog tužbenog zahteva tužilac nastoji da finansijski iscrpi tuženog, što može dovesti do gašenja medija, čime će tužilac postići svoj cilj, pa makar i izgubio započeti postupak.   „Moguće je i da tužilac obezbedi trećim licima finansijska sredstva i/ili logističku podršku da tuže njegovu metu, i da na taj način strateški optereti tuženog velikim brojem tužbi, kako bi postigao cilj“, navodi se publikaciji SĆF-a.   Istraživački i kritički mediji posebno su na meti moćnika. Oni prvo odbijaju da odgovore na novinarska pitanja, a zatim ne koriste pravo na naknadni odgovor koje imaju prema ZJIM, već u najkraćem roku pokreću postupak protiv medija pred sudom.

 

Kritički mediji najčešće na meti tužbi

 

Poslednja vest je da je bivši pripadnik Državne bezbednosti Miroslav Kurak, koji je bio optužen da je učestvovao u ubistvu Slavka Ćuruvije 1999. godine, a presudom Apelacionog suda oslobođen u tom slučaju, tužio NIN zbog teksta „Pozovi NN radi ubistva“. Kako piše NIN, Kurak tvrdi da je „pretrpeo duševni bol, povredu časti i ugleda“ jer je u spornom tekstu navedeno da je Milorad Ulemek Legija na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije rekao da je Kurak „neposredni izvršilac ubistva Ćuruvije“.

 

Pre NIN-a, Kurak, ali i bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti  Milan Radonjić, koji je takođe najpre optužen, a zatim pravosnažno oslobođen u istom slučaju, tužili su Slavko Ćuruvija fondaciju zbog saopštenja u kome su iz Fondacije izrazili neslaganje sa oslobađajućom presudom Apelacionog suda.

 

Bivšeg novinara NIN-a, koji sada piše za Radar, Vuka Cvijića, tužio je advokat i narodni poslanik Vladimir Đukanović jer je objavio sadržaj službene beleške u kojoj policijski inspektor Slobodan Milenković navodi da su mu Đukanović i biznismen Aleksandar Papić, preko posrednika, navodno nudili mito od sto hiljada evra da zataška ceo slučaj „Jovanjica“.

 

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo je dve tužbe protiv BIRN-a zbog informacija iznetih u tekstovima o njegovoj vili u Trstu i ozakonjenju gradnje na Bežanijskoj kosi. I bivši šef kabineta gradonačelnika Beograda Nenad Milanović tužio je BIRN zbog teksta o dogovorima sa turskom kompanijom Kentkart. A pre Šapića i Milanovića, Predrag Koluvija tužio je BIRN zbog izveštavanja sa suđenja u slučaju “Jovanjica”.

 

Bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, koji je pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog podstrekivanja na paljenje imovine novinara portala Žig info Milana Jovanovića, svojevremeno je podneo osam tužbi protiv urednika pomenutog medija Željka Matorčevića. 

 

Prema podacima iz izveštaja Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) „Sloboda izražavanja pred sudom“, Kompanija Milenium tim, koja godinama dobija državne poslove, 2021. godine podnela je čak 29 tužbi protiv medija.

 

Još jedna firma koja uspešno posluje sa državom, Niveus tim iz Gornjeg Milanovca, tužila je istraživački portal VOICE jer se bavio njenim poslovanjem. 

 

Ipak, najpoznatiji je slučaj istraživačkog portala KRIK protiv koga se trenutno vodi 15 parničnih postupaka, među kojiima su i dva koje je pokrenula sutkinja Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević koja traži kaznu zatvora i zabranu rada za novinare KRIK-a.

 

Iako navedene tužbe imaju karakteristike SLAPP-a prema metodologiji međunarodnih novinarskih i medijskih organizacija, ne možemo ih nazvati tim imenom jer u Srbiji još uvek nije usvojena konačna definicija ovog pojma.

 

Pravnik i istraživač NUNS-a Rade Đurić kaže da sudije zbog toga izbegavaju da koriste ovaj termin u presudama.

 

“U Srbiji se prepoznaje institut zloupotrebe prava na podnošenje tužbi, međutim ova terminologija nije usklađena sa međunarodnom metologijom razumevanja SLAPP tužbi. S druge strane srpske sudije u većini slučajeva čak odbijaju da prepoznaju i upotrebe termin SLAPP u svojim presudama, a neretko izriču presude na štetu novinara i medija protiv kojih su pokrenuti postupci pred sudom zbog toga što su tužbe koje su dobili javno nazivali SLAPP tužbama. Nažalost, Republika Srbija do sada nije pokazala interesovanje u vezi sa borbom protiv SLAPP tužbi”, navodi Đurić.

 

Šta Savet Evrope preporučuje državama članicama?

 

Savet Evrope prepoznao je problem upotrebe strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) i usvojio je preporuke o njihovom suzbijanju. Srbija kao članica Saveta Evrope trebalo bi da usvoji te preporuke. 

 

• Ono što države članice prvenstveno treba da urade je da uspostave sveobuhvatan zakonodavni okvir koji svima omogućava da delotvorno, bezbedno i bez straha učestvuju u javnoj debati i javnim poslovima;
• Takođe, treba da obezbede delotvorno upravljanje predmetom kako bi se izbegle bilo kakve taktike odlaganja predmeta;

• U slučaju SLAPP tužbe, sudovima treba omogućiti da tužbeni zahtev odbace u ranoj fazi postupka;
• Tuženom treba obezbediti mogućnost obustave postupka. Odnosno, ako tuženi podnese predstavku za odbačaj u ranoj fazi postupka, glavni postupak treba da se obustavi dok se ne donese konačna odluka o toj predstavci;
• Preporukama je predviđena obaveza tužioca da obezbedi troškove postupka;
• U slučaju smrti ili gubitka radne sposobnosti tuženog, u nerešenom slučaju protiv učešća javnosti, članovi porodice i saradnici prvobitnog tuženog koji nastavljaju sudski postupak treba da imaju pristup istim pravnim lekovima i podršci kao i prvobitni tuženi;
• Troškovi SLAPP-a treba da se drže na apsolutnom minimunu;
•  Države članice treba da ustanove adekvatne odredbe da žrtvama SLAPP-a bude priznat taj status i da im se u potpunosti nadoknadi šteta nastala kao rezultat SLAPP-a;
•  Naknada štete za tužioca treba da bude ograničena, kao i troškovi postupka;
•  Potrebno je da države članice uspostave sistem delotvornih, srazmernih i odvraćajućih kazni za SLAPP;
• Za rešavanje slučajeva SLAPP-a potrebno je obezbediti i uslove za delotvoran pristup vansudskim pravnim lekovima, kao što su alternativno rešavanje sporova, medijacija i saveti za štampu, uz potpuno poštovanje nezavisnosti istih mehanizama;
• Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere da obezbede potpunu transparentnost i javnost slučajeva za koje nacionalne pravosudne i druge institucije smatraju da predstavljaju SLAPP;
• Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere da obezbede pravnu, finansijsku, psihološku, praktičnu, informacionu i podršku privantog sektora;
• Nacionalni zakonodavci mogu videti i preporuke za podizanje svesti o ovom problemu, kao i za nacionalnu koordinaciju i međunarodnu saradnju.

 

U ovom dokumentu detaljno su opisani i kriterijumi za definisanje SLAPP tužbi. 

 

Takođe, Evropski parlament je krajem februara ove godine usvojio anti-SLAPP direktivu, čiji je cilj da zaštiti novinare i medijske kuće od neosnovanih sudskih sporova.

 

Rade Đurić kaže da je realno očekivati neki odgovor na ovu pojavu, budući da je Srbija članica Saveta Evrope i zvanično na putu ka Evropskoj uniji. 

 

“Ipak ostaje bojazan da će i taj odgovor ostati samo na papiru. Na žalost svedoci smo brojnih propusta da se i suštinski reaguje, i na taj način se predstavnicima vlasti i moćnicima dopušta da nastave da urušavaju slobodu izražavanja i slobodu medija. Pokazalo se da predstavnici vlasti u Srbiji najviše reaguju na pritisak koji se izvrši od strane međunarodnih institucija, stoga je na tim institucijama i velika odgovornost za posledice koje nastaju zbog toga što često ostaju neme ili sa nejasnim reakcijama na brojne primere ugrožavanja sloboda izražavanja u Srbiji”, zaključuje pravnik NUNS-a.  

 

Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.