ENHronologija pretnji Brankici Stanković i njihovim sudskim epilozima mogla bi da se okarakteriše i kao svojevrsna anatomija srbijanskog pravosuđa i društva uopšte; divljaci koji prete službenom licu, u ovom slučaju novinaru na jednom se sudu ispraćaju uz bestidno izvinjenje (sudija Prvog opštinskog suda Jelena Milinović), a na drugim sudovima dobijaju zatvorske kazne. Nema dokaza da će ovakvo presuđivanje imati blagotvorno dejstvo, odnosno da će pacifikovati manijake. Nema, pritom, ni razloga za optimizam kada je reč o bezbednosti novinara, ni slučajnih prolaznika, društva uopšte.
Novosađanin Vladimir Samardžić (25) osuđen je pred Osnovnim sudom u Novom Sadu na tri meseca zatvora zbog pretnji novinarki RTV B92 Brankici Stanković upućenih preko mreže Fejsbuk, preneli su u ponedeljak elektronski mediji. Samardžić koji je kaznu već izdržao, budući da je bio u pritvoru od osmog decembra prošle godine, zapretio je urednici „Insajdera“ nakon emitovanja emisije o huliganima na sportskim terenima pretnju „Treba je zaklati i dati ovima iz B92 da je pojedu. Mrtva kurvo“.
Ovo je druga presuda izrečena za nasilničko ponašanje, odnosno pretnje preko interneta; Slobodan Hadži Antonović iz Beograda osuđen je početkom marta ove godine nepravosnažno pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu takođe zbog pretnji Brankici Stanković, a postupak je vođen zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. Okrivljeni je priznao delo i izvinio se novinarki. Hadži Antonoviću je zbog ugrožavanja sigurnosti izrečena kazna od godinu dana zatvora. Međutim, pošto je prethodno bio osuđen uslovno na četiri meseca zbog dela nasilničko ponašanje, izrečena mu je jedinstvena kazna od godinu dana i tri meseca zatvora.
Neki sajber-junaci, dakle moraće da se liše svog oružja, jedan iza rešetaka razmišlja o svom kukavičluku ili o osveti.
Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je 22. aprila optužnicu protiv šestorice navijača „Partizana“ i oslobodio ih odgovornosti za ugrožavanje sigurnosti novinarke Brankice Stanković, zbog skandiranja na fudbalskoj utakmici Partizan-Šahtjor, 16. decembra prošle godine. Navijači su pušteni iz pritvora u kojem su bili od dana kada su na utakmici Partizan – Šahtjor pevali „Opasna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija“, a sudsko veće kojim je predsedavala Jelena Milinović, smatra da pevanje tih stihova „ne sadrži kvalifikovanu i ozbiljnu pretnju koja bi ugrozila bezbednost Stankovićeve“.
„Pola Srbije aplaudira presudama kojima se oslobađaju huligani. Kod sudija postoji strah, jer država im šalje nesumnjive signale da ne može da ih zaštiti. Oni su u reformi pravosuđa udesili da sudije putuju iz jednog mesta u drugo, zato što u svom gradu nisu sigurni. Pa, kakav je to sud! I onaj sudija putuje deset hiljada kilometara godišnje samo zato što država nije u stanju da ga zaštiti tamo gde živi, da obezbedi najelementarniju sigurnost svojih službenika“, kaže za e-novine advokat Srđa Popović.
On podseća da se huliganima često gledalo kroz prste.
„Kad razbiju pola grada Toma Nikolić kaže ‘to su naša deca i ja razumem njihov revolt’. A kad se zviždi Marseljezi, Đorđe Vukadinović napiše da je to potpuno razumljivo. To su zapuštena deca, zapustili su ih ne samo roditelji, već i država. Dozvolila je da se to širi, a njima je to zezanje, super“, kaže Popović.
Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union, kaže za e- novine da je u slučaju napada na Brankicu Stanković „jasno da je reč o istom krivičnom delu učinjenom na različite načine“.
„Jedno je učinjeno preko ‘Fejsbuka’, drugo na stadionu. I, pošto se u oba slučaja pretilo smrću, na potpuno neskriven način, nema nikakvog opravdanja da se to delo kvalifikuje različito. Tim pre što je pretnja na stadionu bila eksplicitnija, ili jednako eksplicitna. Za te pretnje optužnica je odbačena ili zato što se sutkinja bojala, ili zato što postoji sindrom ‘sudijskog ugrađivanja’, u očekivanju da ova vlast bude zamenjena nekom drugom“, kaže Vesna Rakić – Vodinelić.
