Preporuke novinarima za izveštavanje o rodnim dezinformacijama: Razotkriti laži o ženama i LGBT+ zajednici

I Olimpijske igre pokazale su koliko su novinari i urednici neupućeni. U izveštaju Novosadske novinarske škole ponuđene su preporuke medijima kako bi poboljšali izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju i smanjili uticaj propagandnih kampanja usmerenih na žene i LGBT+ zajednicu.

Novosadska novinarska škola (NNŠ) objavila je istraživanje o rodnim dezinformacijama sa preporukama novinarima kako da prepoznaju i objasne lažne i manipulativne sadržaje usmerene ka rodnim identitetima.

Jedna od preporuka je da redakcije povećaju broj priča koje se bave ženskim i LGBT+ pitanjima kako bi mogli da razotkriju lažne sadržaje usmerene na ove grupe, kao i da se novinari edukuju o stereotipima i predrasudama kako bi izveštavali bez senzacionalizma i izbegli širenje negativnih stavova ka ovim grupama. Preporučuje se kontaktiranje stručnjaka koji se bave rodnim studijama i da se pazi na to koje se zamenice koriste kada se piše o transrodnim zajednicama.

Tu su i preporuke, koje pominje i Kodeks novinara, kao što je prikrivanje identiteta i obezbeđivanje anonimnosti sagovornika ukoliko je to potrebno.

Širenje dezinformacija uz pomoć predrasuda

Istraživači NNŠ su uočili da se dezinformacije o seksualnoj orijentaciji u domaćim medijima često oslanjaju na stereotipe i predrasude, koji predstavljaju „ključne alate“ za širenje dezinformacija zasnovanih na predrasudama prema ženama ili LGBT+ zajednici.

Dovoljno je bilo gledati kako naši mediji izveštavaju o alžirskoj bokserki Iman Kelif da bi se videlo koliko novinari učestvuju u širenju takvih predrasuda.

Stereotipi o rodnim ulogama i predrasude prema homoseksualnim, nebinarnim ili transrodnim osobama koriste se kako bi se manipulisalo mišljenjem, kaže se u istraživanju. U tekstovima su često prisutne predrasude o tome kako bi žene i muškarci trebalo da se ponašaju, kao i o transrodnosti, koja se često nepravedno predstavlja kao bolest ili trend sa Zapada.

Učestala strategija koju mediji koriste su i lični napadi, kada se žene vređaju na osnovu njihovih stvarnih ili pretpostavljenih osobina. „Umesto da se diskutuje o temi, fokus je na diskreditaciji, vređanju ili omalovažavanju osobe, kako bi se njen argument učinio manje verodostojnim ili relevantnim. Na primer, umesto da se razmatra validnost nečijeg stava, kritikuje se njihov karakter, izgled, prošlost ili neka lična osobina.“

Kaže se i da rodne dezinformacije ne ciljaju samo LGBT+ osobe, već i ceo pokret koji se zalaže za njihova prava. Ovi se pokreti neretko prikazuju kao zlonamerni i optužuju za promovisanje pedofilije ili manipulaciju društvenim procesima, poput donošenja zakona ili reforme školstva.

Slično tome, feministički pokreti i aktivistkinje za prava žena su takođe meta dezinformacija. Prikazuju se kao pretnja tradicionalnim vrednostima i „prirodnim” muško-ženskim odnosima. Ovakvi narativi se koriste kako bi se očuvali stereotipi i održala inferiornija pozicija žena i rodnih manjina u društvu.

Ističu da se rodni narativi koriste kao sredstvo za postizanje političkih, socijalnih ili ekonomskih ciljeva, pri čemu se negativno prikazuju evropske vrednosti.

„Evropska unija i njene vrednosti često se predstavljaju kao suprotstavljene nacionalnim i porodičnim vrednostima, i označavaju se kao moda sa Zapada koja je pogrešna, neprirodna ili nemoralna.“

Kako kažu, diskreditacija EU uglavnom se zasniva na pogrešnom tumačenju evropskih zakona i propisa, koji se prikazuju kao nametanje štetnih normi u Srbiji, kao što su zakoni koji se odnose na prava transrodnih osoba ili rodnu ravnopravnost. Oni se izvlače iz konteksta i banalizuju, kako bi se podržali propagandni narativi protiv EU i evrointegracija i na taj način se postojeći stereotipi i predrasude prema transrodnim osobama i ženama zloupotrebljavaju u političke svrhe, stvarajući strah i otpor prema evropskim zakonima i vrednostima.

Da bi se opravdalo da su određene vrednosti „neprirodne” ili štetne, često se zloupotrebljavaju nauka i pseudonauka.

„Naučne činjenice se iskrivljuju kako bi podržale određeni narativ, šire se lažne informacije predstavljene kao činjenice, ili se poziva na naučne dokaze bez kredibiliteta. Ove strategije se pojavljuju u medijima i komentarima publike, gde se dalje šire lažne tvrdnje“, kaže se u istraživanju.

Zloupotreba nauke najčešće se vidi u temama koje se tiču zdravlja žena, kao što je negiranje efikasnosti HPV vakcine, podržavanje pseudonaučnih praksi poput „vraćanja nevinosti” ili stigmatizacija transrodnih osoba tvrdnjom da je transrodnost psihijatrijska bolest, uprkos tome što je Svetska zdravstvena organizacija uklonila tu dijagnozu iz svoje klasifikacije mentalnih poremećaja, navode u izveštaju.

Ciljevi kampanja targetiranje i manipulacija

Istraživači NNŠ-a su primetili da su kampanje rodnih dezinformacija već isplanirane. Prema izveštaju visokog komesara UN za ljudska prava, širenje ovakvih lažnih informacija je nazvano „strategijom” i može se posmatrati kao oblik rodno zasnovanog nasilja.

Ciljevi tih kampanja, i rodnih dezinformacija uopšte, uključuju deljenje lažnih informacija, slika i videa (često seksualnog sadržaja) kako bi se narušio ugled te osobe, kao i fotošopirane slike i mimovi za ismevanje ili diskreditaciju. Veštačka inteligencija može pojačati ove napade, navode u istraživanju.

Još jedan od ciljeva je manipulacija grupama. Kada su dezinformacije usmerene ka grupama, one manipulišu tradicionalnim stereotipima, kreiraju lažne priče o rodnoj ravnopravnosti i izmišljaju statističke podatke.

Takođe, često stvaraju lažne veze između različitih problema i manipulišu tačnim podacima izostavljajući važan kontekst. Koriste se digitalni botovi i algoritmi kako bi pojačali glasove suprotstavljenih stavova i izazvali sukobe.

Izvor: Cenzolovka