Ana Lalić se i dalje ne oseća bezbedno: Nema nikakvih informacija o čoveku koji je pobegao pošto je uhapšen zbog pretnji

Foto: N1
Foto: N1

Predsednica NDNV i novinarka Ana Lalić kaže da sve oko nestanka čoveka koji je pretio smrću i silovanjem njoj i njenoj porodici ukazuje na ogromnu neodgovornost i nesposobnost policije, a ne odbacuje ni mogućnost da mu je neko pomogao. Tražiće da se u potragu uključe francuske vlasti

 

Novinarka i izvršna direktorka Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš i dalje se ne oseća bezbedno, pošto tužilaštvo i policija nemaju nikakve informacije o čoveku koji je pobegao sa nanogicom iz kućnog pritvora nakon što joj je pretio silovanjem a njenom suprugu smrću.

 

Lalić za Cenzolovku kaže da institucije potpuno ignorišu novinare i da se po pitanju bezbednosti novinara nije ništa promenilo, jer je ona od kolega iz Danasa više od mesec dana posle njegovog bekstva saznala da je čovek koji joj je pretio na slobodi. Do danas je prošlo više od dva i po meseca.

 

„Sama činjenica da je pobegao sa nanogicom, a da su mu navodno oba pasoša zadržana u tužilaštvu takođe ukazuje ili na ogromnu neodgovornost i nesposobnost policije, ili pak otvara novu mogućnost – da je njemu na neki način pomognuto da nestane sa lica zemlje.“

 

Ana Lalić je još u martu dobila mnoštvo ozbiljnih pretnji zbog stava o izgradnji crkve u novosadskom naselju Liman. NDNV je prijavio pretnje Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, koje je otkrilo da je S. I. iz Pariza preko Fejsbuka poslao preteće poruke. Policija je privela S. I. kad je ulazio u zemlju, a on je na saslušanju priznao da je pretio.

 

Tužilaštvo je predložilo zatvorski pritvor 31. marta, a Viši sud u Beogradu je odredio blažu meru – zabranu napuštanja stana. Nakon dva meseca, 28. maja, podnet je optužni predlog i sud je produžio meru zabrane napuštanja stana. Okrivljeni je posle tri dana pobegao i nije se pojavio na pretresu zakazanom za 3. jul.

 

Zbog pretnji Ani Lalić vodi se krivični postupak protiv još jedne osobe, dok je protiv još dve osobe podneta krivična prijava, ali se još uvek radi na otkrivanju njihovog identiteta i boravišta.

 

Lalić je za Cenzolovku izjavila da će se obratiti i francuskim organima gonjenja, jer nema informacije ni da li je optuženi uopšte u zemlji.

 

Kako institucije štite novinare, a kako političare

 

Republičko javno tužilaštvo i MUP su 2016. godine potpisali sporazum o saradnji u kojem je dogovoreno da obe institucije hitno reaguju u slučajevima krivičnih dela usmerenih protiv bezbednosti novinara. Oni su se obavezali da će voditi posebnu evidenciju o krivičnim delima protiv novinara.

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova je dužno da tužilaštvu dostavlja informacije o krivičnim prijavama protiv počinilaca takvih dela, a uvedeno je i hitno postupanje u ovim predmetima.

 

Izgleda, međutim, da samo određeni novinari dobijaju takav tretman. Tužilaštvo je hitno reagovalo sa istragom zbog izmišljenih poziva na ubistva novinara Srđana Škora, ali policija još uvek nije dostavila snimak kamera nakon fizičkog napada na Vuka Cvijića krajem maja.

 

S druge strane, trojica aktivista su procesuirana u roku od 24 sata nakon incidenta sa novinarkom Informera na protestu protiv iskopavanja litijuma i ekspresno su osuđeni na 30, odnosno 40 dana zatvora. Kasnije im je, posle ogromnog pritiska javnosti, žalba usvojena i pušteni su na slobodu, ali i uz najavu novog suđenja.

 

Razlikuje se i odnos institucija u zaštiti državnih funkcionera i novinara, iako su zaštićeni istim članom zakona. Dva i po puta više slučajeva ugrožavanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića završilo je na sudu nego svih novinara zajedno, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije.

 

U Srbiji je u 2024. godini do sada zabeleženo 90 napada na novinare, od kojih su polovina verbalne pretnje, prema podacima iz baze NUNS-a.

 

Izvor: Cenzolovka

Tagovi

Povezani tekstovi