„Ubistvo Vučića” – učinkovita propagandna tehnika za skretanje pažnje

Mediji Junajted grupe ovih dana su na tapetu predstavnika vlasti i tabloida koji ih optužuju da pozivaju na ubistvo Aleksandra Vučića. Ovo je oprobani recept koji vlast godinama unazad ponavlja u periodima društvenih problema ili kriza. Preko platforme Ahrefs smo analizirali frazu „ubistvo Vučića” koja se i ovih dana može često čuti u javnosti, a analiza je pokazala da je u nekoliko navrata proteklih godina upotreba ove sintagme u višednevnim kampanjama vlasti koincidirala sa društvenim krizama i nezadovoljstvima. Drugim rečima, pažnja javnosti se sa slučajeva korupcije i organizovanog kriminala, spornih investicija ili protesta, preusmerava na priču o „atentatu” koju započinju i vrte predstavnici vlasti i tabloidi, a kojom se onda bave i kritički orijentisani mediji.

Kampanja vlasti protiv medija Junajted grupe, koji su danima etiketirani da ugržavaju i pozivaju na ubistvo Aleksandra Vučića traje već nekoliko dana. Kampanju je pokrenuo sam Aleksandar Vučić rekavši pre četiri dana da su Šolak i njegove političke sluge „u cilju provođenja revolucije rešili da ga ubiju”. Zatim je predsednica skupštine Ana Brnabić na mreži X podelila video-spot u kome sagovornici N1 navodno crtaju metu Vučiću.

Kampanja skretanja fokusa na navodni atentat na predsednika, dolazi u jeku masovnih ekoloških protesta kojima se traži obustavljanje projekta Jadar, koji je Vlada nedavno ponovo oživela.

I to nije prvi put.

U nastavku teksta podsećamo na nekoliko takvih kampanja iz proteklih godina kada je manipulacija o navodnom atentatu na Vučića zgodno poslužila vlastima da zabašuri bitne društvene probleme koje su izazivali veliko nezadovoljstvo javnosti.

2022: Rio Tinto i Šešeljeva najava atentata na Vučića

Nije prvi put da se priča o Rio Tintu „gasi” pričom o Vučićevoj ugroženosti.

Dolazak ove kompanije bio je verovatno „najvrelija” društvena tema na jesen 2021. i početkom 2022. godine. Plan vlade da Rio Tintu omogući iskopavanje litijuma u dolini Jadra, izazvao je veliko nezadovoljstvo javnosti i masovne ekološke proteste, koje nisu zaustavili ni novogodišnji i božićni praznici.

Upravo su to bile nedelje kada upotreba sintagme „ubistvo Vučića”, prema podacima platforme Ahrefs, doživljava vrhunac na domaćem internetu, što u tabloidima, što u medijima koji kritikuju vlast.

Frazu je u javnost „bacio” lider radikala Vojislav Šešelj u gostovanju na TV Pink u januaru 2022, kada je za navodni atentat optužio tadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića i vođu kavačkog klana Radoja Zvicera.

Narednog dana je ove tvrdnje ponovio i tadašnji ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Vulin, tvrdeći da je srpska policija od Evropola dobila informaciju da postoji kriminalna grupa čiji je cilj atentat na Vučića.

Potom su se ređale izjave brojnih državnih zvaničnika i pristalica SNS-a koji su pružali podršku Aleksandru Vučiću koga neko hoće da ubije jer je uspešan i omogućava napredak Srbije.

Tih dana je Slobodan Georgijev, u tekstu za Vreme, sugerisao da se radi o manipulaciji:

„Jedino objašnjenje može da bude da je to jedan od mehanizama upravljanjem javnim prostorom: promovisanje tema koje kod građana izazivaju najsnažnije emocije, ovoga puta emocije straha i zabrinutosti. Pa bi to valjda trebalo da znači: pusti bre taj litijum, ubiše nam predsednika!”.

Istog dana kada je Šešelj obznanio šta se Vučiću spremalo, Ana Brnabić je na konferenciji za novinare usput saopštila i da je na saradnju sa Rio Tintom stavljena tačka i prešla na priču o atentatu. Čini se da je vlastima bilo stalo da priča o litijumu što pre padne u drugi plan – ipak, mnogi su ostali u sumnji da je saradnji stvarno kraj – na marginama priče o Zvicerovoj zaveri čula su se sporadična upozorenja da Rio Tinto kupuje nove parcele i da postoji bojazan da će se vratiti.

Sumnje su se obistinile upravo ovog leta – ispostavilo se da se Rio Tinto vratio, sa njime i višemesečni protesti i javne debate, a sa njima, ovih dana, i propagandna fraza „ubistvo Vučića”.

2019: Afera Krušik i naslovna NIN-a

„Ubistvo Vučića” vlastima je poslužilo i u jesen 2019, u vreme afere „Krušik”, koja je podstakla i proteste u Srbiji i koja je usledila nakon hapšenja uzbunjivača Aleksandra Obradovića.

Obradović, radnik ove valjevske fabrike oružja, uhapšen je oktobra na svom radnom mestu pod optužbom da je odao medijima poslovnu tajnu. On je, naime, novinarima dostavio dokaze o zloupotrebama u izvozu oružja u kojima je učestvovao i otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. Obradovićevo hapšenje, izostanak procesuiranja odgovornih, kao i ćutanje o ovoj temi na nacionalnim frekvencijama, izazvali su višenedeljne proteste u Beogradu.

Vlast je tada iskoristila najavu naslovnice NIN-a, na kojoj je prikazan izložbeni snajper sa Sajma naoružanja uperen u Vučića. Umesto da se bave sadržajem broja koji se bavio aferom, vlast i prorežimski mediji su se odmah usredsredili na priču o „ubistvu Vučića”. Pod pritiskom, Ringijer, izdavač NIN-a, odlučuje da cenzuriše ovaj nedeljnik. Umesto fotografije je objavljena bela naslovnica, a taj slučaj je preusmerio diskusiju sa Krušika na pitanja slobode izražavanja.

Međutim, ovo nije bila jedina naslovna strana koja je tabloidima bila zanimljivija od same afere. Dva dana nakon NIN-a, novine Danas su na naslovnoj strani objavile karikaturu sporne fotografije, gde Vučić prikazuje sebe kao metu. Tabloidi su i ovo označili kao „novi poziv na ubistvo predsednika Srbije”, a fabrikovana afera se nastavila i narednih dana, potpuno gušeći raspravu o Krušiku i optužbama na račun ministra policije, njegovog oca i predstavnika vlasti.

2019/2023: Vešala za razbijanje demonstracija?

Od dolaska SNS-a na čelo države, praktično ne prođe godina bez masovnih protesta protiv vlasti. Ona, sa druge strane, na sve načine pokušava da ih uguši ili sa njih skrene pažnju.

Još se na protestima „Jedan od pet miliona” 2019. godine postavljalo pitanje da li vlast ubacuje provokatore među demonstrante, kada su dvojica među njima nosila maketu vešala. „Vešala” su tada postala tema i tabloidnih medija, koji su ih predstavili kao simbol cele kolone i pravi razlog protesta – navodnu želju za ubistvom Vučića.

Sličan scenario ponovio se posle masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu 2023. godine, što je takođe izazvalo masovne proteste sa brojnim zahtevima koji nisu odgovarali vlastima. Demonstracije su trajale mesecima, a na jednom od protesta pojavila se obešena lutka s likom Vučića. Lutka je momentalno došla u fokus vlasti i tabloida koji su onda danima tvrdili da se na protestima poziva na „ubistvo predsednika”. Ova fraza opet postaje viralna.

2021: Optužbe da je KRIK deo kriminalne grupe koja priprema ubistvo Vučića

Februar 2021. obležilo je hapšenje Veljka Belivuka i razbijanje njegove kriminalne grupe, o kojoj je godinama unazad pisao KRIK. Dok su tabloidi hvalili vlast zbog navodnog obračuna sa kriminalom i objavljivali morbidne detalje o mučenjima pripadnika ovog klana, KRIK je nastavio da izveštava kritički. Sredinom februara objavljen je tekst „Nestali mladići i unesrećene porodice – danak zakasnelom ratu protiv mafije”, koji se vlastima nije dopao.

Početkom marta, prorežimski mediji su iskoristili gostovanje oca jednog od nestalih mladića, koji je u jednoj Jutjub emisiji rekao da ga je ranije pozvao neko ko se predstavio kao „Veljko” i navodno ga uputio na KRIK. Ovo je bio „dokaz” režimu i prorežimskom delu javnosti da optuži KRIK za saradnju sa kriminalcima.

Na Pinku je odmah emitovan prilog Gordane Uzelac u kome su „poznavaoci prilika”, poput tadašnjeg urednika Objektiva Dejana Vukelića, optužili KRIK da je produžena ruka mafije i da radi na medijskoj pripremi ubistva Aleksandra Vučića.

I urednik Srpskog telegrafa, Milan Lađević rekao je da bi „novinar KRIK-a, ako ubije nekoga bliskog režimu, verovatno bio heroj”.

U napad su se uključili i narodni poslanici, a kampanja je makar delimično odvukla pažnju javnosti sa činjenice na koju su dugo ukazivali i istraživački novinari – da je grupa Veljka Belivuka imala podršku u strukturama vlasti.

Izvor: Raskrikavanje