EN
Mala priča o sprečavanju javnosti da zna istinu.
Dan prava javnosti da zna je trenutak svođenja računa za prethodnu godinu. Kada su u pitanju novinari, to je neretko statistika koliko su odgovora dobili. Gledajući institucije u Srbiji poput ministarstava u Vladi, to je veoma mali broj.
Ignorisanjem su posebno pogođeni su novinari, a podaci kancelarije Poverenika pokazuju da trend ćutanja na zahteve novinara kontinuiran, da je broj odbijenih zahteva duplo veći od ostalih grupa građana iako je stav ove institucije da novinarski zahtevi i novinarske žalbe moraju imati apsolutni prioritet, jer novinari pišu u interesu javnosti. Konkretno, svaki drugi zahtev prati ćutanje organa, piše N1.
Kod nekih je broj relevantnih odgovora na nivou statističke greške, a kod pojednih resora poput ministarstva finansija, zdravlja, zaštite životne sredine ili službe za odnose sa javnošću Vlade Srbije – ni to.
Bez obzira na povod, odgovora najčešće nema. Bez obzira da li se radi „nezgodnim“, neutralnim ili informacijama kojim bi se promovisale neke pozitivne aktivnosti ministarstava, komunikacije i poštovanja zakona nema. Ali takva, apsurdna je Srbija već godinama.
Naravno, postoje i pozitivniji primeri, odnosno u ovom slučaju su izuzeci koji potvrđuju pravilo. Gledajući ministarstva, a govoreći iz ličnog iskustva, najotvoreniji resor je rudarstva i energetike.
Korist od toga imaju i mediji i javnost, jer ko zna koliko bi tek bilo nesporazuma sa građanima i medijima da atmosferi konfilkta oko ugrožavanje živog sveta zbog želje da se otvori rudnik jadarita da osim ministarstva za zaštitu životne sredine, nevidljivo bude i ministarstvo rudarstva.
Kako funkcioniše ovaj proces vidi se na primeru ministarstva poljoprivrede koje je za šest meseci prešlo put od ignorisanja do slanja informacija bez dokumentovanja tvrdnji ili objašnjenja zašto se poslati podaci razlikuju.
Šest meseci jalovog dopisivanja
Sve je počelo septembra 2023. godine analizom kvaliteta meda klastera „Ujedinjeni za kvalitet“, u saradnji sa „Pokretom potrošača za kvalitet hrane“, kada je utvrđemo da 22 od 25 uzorka neispravni.
Shodno svom poslu, veterinarska inspekcija je u roku od dan-dva naložila vanrednu kontrolu proizvodnje i prometa meda nakon objave u medijima. Međutim, rezultati nikada nisu objavljeni. To je bio i povod da u januaru 2024. godine pošaljemo pitanja o tome kakvi su rezultati inspekcije.
Posle nekoliko nedelja, početkom marta i više podsećanja na pitanja poslat je zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Odgovora nije bilo. U aprilu je usledila žalba kancelariji Povernika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali se ignorisanje nastavilo.
Reakcije po žalbi nije bilo. Zatim je Poverenik naložio da se dostave informacije za slučaj br. 071-11-5385/2024-03 od 30.4. 2024. godine.
Tako je ostalo sve do leta kada je Ministarstvo poljoprivrede 1. avgusta poslalo elektronsku poštu u kojoj se navodi da je dopis primljen 23. jula, odnosno tri meseca kasnije od kada je napisan i poslat.
Kašnjenje odgovora je obrazloženo tehničkim kvarom elektronske pisarnice. Navedeno je i da je 15. jula ovlašćeno novo lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja.
„U skladu sa navedenim, a u pogledu Vašeg zahteva koji se odnosi na dostavu rezultata i ostalih relevantnih podataka vanredne inspekcije meda, obaveštavamo vas da je u periodu 27-29. septembra izvršena vanredna kontrola meda, odnosno uzeto 25 uzoraka meda na analizu i superanalizu i da je kod sedam uzoraka utvrđena neusaglašenost“.
U prilogu nije bilo dokumenta koji bi potvrdio navedeno. Shodno tome u novom poruci poslatoj četiri dana kasnije zamoljeno je ministarstvo da pošalje potrebne dokumente.
Dana 30. avgusta stigla je dopuna obaveštenja, ali opet bez dokumenta koji bi potvrdili verodostojnost. Ono što je definitivno pobudilo sumnju jeste da sada šest uzoraka imalo nedozvoljen sadržaj.
„Uzeto je ukupno 25 uzoraka meda, a u šest uzoraka nije utvrđeno prisustvo dodatih sećera iz C3 i C4 biljaka“, navedeno je.
Ponovo je upućena molba da se pošalje dokument u kome bi se potvrdila neka od tvrdnji, ali odgovora od tada do danas nije bilo.
Prema Zakonu, sledeći korak je pokretanje upravnog spora pred sudom, koji traje između dve i tri godine i košta, što znači da bi građani informaciju o tome koliko ima lažnog meda na policama prodavnicama saznali tek kada bi sav taj med bio davno pojeden i ukonjen sa rafova.
Informacije dobijamo iz medija
Kontaktiran je i Ivan Smajlović, potpredsednik klastera „Ujedinjeni za kvalitet“ i vlasnik akreditovane laboratorije „Ana lab“, koja je radila analizu.
„Informacije koje imamo dolaze iz medija, a u njima nema podataka o vanrednoj kontroli. Nama iz Aan lab-a se niko od nadležnih nije javio vezano za kontrolne uzorke da se na njima sprovede superanaliza. Ako je bilo, vanredna kontrola Ministarstva je sigurno uključivala neke druge uzorke i samim tim oni kao takvi nemaju nikakvu vezu sa uzorcima koji su bili analizirani u Ana labu u na autentičnost i ekonomske prevare, odnosno to onda nisu bili uzorci koji su prvobitno analizirani u Ana lab laboratoriji. Ne znamo ni da li su ti proizvodi na osnovu naših istraživanja stavljeni van prometa i uklonjeni sa tržišta. To je pitanje na koje bismo i mi voleli da znamo odgovor“, kaže.
Navedeni slučaj je samo jedan od brojnih gde najviši organi vlasti ne odgovaraju na zahteve, zloupotrebljavaju upotrebu prava na pristup informacijama od javnog značaja, a dok prolaze meseci i godine pitanje je da li će tada dobijene informacije biti uopšte relevantne, što kada je u pitanu hrana može biti veoma opasno po zdravlje.
Da se monitoring hrane u Srbiji se ne sprovodi u kontinuitetu, a obaveštenja o otkrivenim prevarama u vezi sa hranom se objave na sajtu ministarstva pa posle brišu, upozorilla je i Državna revizorska institucija (DRI) u izveštaju o bezbednosti hrane u našoj zemlji iz 2023. godine.
Ovakvim ponašanjem niko ne dobija. Izostankom komunikacije i ignorisanjem se samo produbljuju nepoverenje i nezadovoljstvo, stvarajući plodno tle za dalja nerazumevanja.
Kazne za neobavljanje posla državnih organa plaćaju građani koji pune budžet. Prema podacima kancelarije Poverenika, iz izveštaja za 2023. godinu više od 40 miliona dinara iz budžeta Srbije izdvojiće se na troškove postupaka po žalbama advokata, pre svega zbog „ćutanja“. Korist u navedenom slučaju jedino imaju falsifikatori meda.
Izvor: Danas
