Irina Milutinović: Ne zna se koliko će potrajati proces globalne autokratizacije, ali će se desiti smena

Okrugli sto povodom knjige ,,Hibridni mediji i hibridni režimi: medijski pluralizam i uspon kompetetivnog autoritarizma u savremenoj Evropi“ dr Irine Milutinović održan je danas u Institutu za evropske studije.

Studija počiva na pregledu najnovije teorijske i empirijske literature o medijima, demokratizaciji i mešovitim režimima, kao i na detaljnom empirijskom istraživanju normativnog okvira i nezavisnosti medija u izabranim državama. Cilj ovog dela je da prouči osnovne teškoće i izazove sa kojima se koncept medijskog pluralizma suočava u kontekstu rastućeg takmičarskog (kompetitivnog) autoritarizma u savremenoj Evropi.

O knjizi su govorili redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penziji prof. dr Rade Veljanovski, redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu prof. dr Nebojša Vladisavljević, vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu prof. dr Aleksandra Krstić, redovni profesor Saobraćajnog, Filozofskog i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Dalibor Petrović, naučni saradnik Instituta za evropske studije dr Jovica Pavlović i viša naučna saradnica Instituta za evropske studije i autorka knjige dr Irina Milutinović.

Rade Veljanovski je rekao da je autorka pokazala da vlada širokim znanjem.

„Ova knjiga nam je stvarno bila potrebna. Sveobuhvatna je i kompleksna. Radi se o uporednoj analizi medijskog i političkog sistema koji su u interaktivnoj vezi i ne mogu se razdovojiti. Važan je interdisciplinarni pristup“, rekao je Veljanovski.

„Objasniti ono što se dešava u ovom trenutnku je mnogo teže nego objasniti ono što se desilo u prošlosti“, dodao je on.

Nebojša Vladisavljević je naveo da su mediji uvek bili bitni za sve režime, pa i autoritarne.

On je rekao da istraživanje pokazuje trendove u nedemokratskim režimima i daje pregled o negativnom uticaju mešovitih režima na medijski pluralizam.

Aleksandra Krstić je rekla da je knjiga dragocena jer pokazuje političku zavisnost medija.

„Pojedinačni opis zemalja je značajan. Srbija i Turska su najlošije ocenjene u smislu političke kontrole medija. Bilo bi zgodno da smo imali uvid i u druge zemlje koje su slične Srbiji“, navela je profesorka.

Dalibor Petrović ocenio je da je analiza bila sadržajna. On je dodao i da su ciljevi u knjizi i rezultati koji su ostvareni u skladu sa hipotezama.

„Empirijska analiza je sveobuhvatna. Svi nalazi stoje i bilo mi je zanimljivo što ima mesta za optimizam koji se ogleda u regulaciji Evropske unije“, naveo je Petrović.

Autorka knjige Irina Milutinović u svom obraćanju najpre se zahvalila učesnicima na diskusiji i najavila mogućnost dopunskog izdanja koje će uključiti i druge zemlje u istraživanje.

„Važno je da naglasim da se autokratizacija dešava i u demokratskim zemljama. 2012. godina je bila prelomna, kada su liberalne demokratije dostigle svoj maksimum. Ljudi gube povrenje u predstavnike u političkoj areni. Koliko će potrajati proces globalne autokratizacije ne znamo, ali će se desiti smena. Najviše autokratizacije ostaje u hibridnim režimima“, ocenila je autorka knjige.

Cilj okruglog stola bio je da diskutuje perspektive za razumevanje odnosa između medija i političkih režima u kontekstu rastuće autoritarnosti i da ponudi predloge za unapređivanje medijskog pluralizma u datim uslovima.