EN
Telekom Srbija planira da emituje evroobveznice – u evrima ili dolarima – u vrednosti od 400 miliona evra do 850 miliona evra. O ovoj odluci izjašnjavaće se akcionari državnog teleoperatora na vanrednoj sednici Skupštine akcionara zakazanoj za 14. oktobar.
„Odobravaju se, tokom 2024. i 2025. godine, emisije dugoročnih neobezbeđenih nesubordiniranih obveznica Telekom Srbija a.d. Beograd kao emitenta kvalifikovanim investitorima na međunarodnom finansijskom tržištu, u iznosu od 400 miliona evra do 850 miliona evra, ili u ekvivalentnom iznosu u američkim dolarima, u skladu sa uslovima obveznica uobičajenim u međunarodnoj praksi u predmetnoj vrsti transakcija“, stoji u materijalima za vanrednu sednicu Skupštine akcionara Telekoma Srbija zakazanu za 14. oktobar.
Naime, kao što je portal N1 već izveštavao, vanredna sednica Skupštine akcionara Telekoma Srbija, na kojoj je jedna od tačaka dnevnog reda i „usvajanje Odluke o emisiji hartija od vrednosti Telekoma na međunarodnom finansijskom tržištu“, zakazana je za 14. oktobar.
Dan po objavi ove informacije, 24. septembra, generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić za Tanjug je izjavio da će se na toj sednici odlučivati o davanju saglasnosti Telekomu da može da izda korporativne evroobveznice, po čemu bi, kako je istakao , „bio prva kompanija sa Zapadnog Balkana koja bi sa dobijenim međunardnim kreditnim rejtingom mogla da izađe na evropsku berzu“.
Lučić je rekao za Tanjug da se sredstva koja bi se potencijalno prikupila na taj način ne bi koristila za novo zaduživanje „jer to Telekomu nije potrebno, već za pametno refinansiranje postojećih dugova, kako bi se Telekom dalje ubrzano razvijao“.
Naglasio je da Telekom Srbija više neće povećavati dug, kao i da mu je, s druge strane, potrebno da „na pametan način refinansira postojeći dug“.
„Da ga podelimo u više godina i probamo da spustimo kamatu, jer mislimo da sad dobro finansijski stojimo i treba neke kredite koji su ranije bili s nepovoljnijim kamatama zamenimo povoljnijim kamatama na više godina. Zato nije loše da osim ovih strateških partnerstava sa bankama imamo mogućnost da izdamo korporativne oveznice i sa njima refinansiramo dug. Opet da ponovim, mi ne povećavamo zaduženje, nego refinansiramo postojeći dug u cilju smanjenja kamata s kojim smo se zadužili i u cilju raspoređivanja u više godina, kako bi se Telekom dalje ubrzano razvijao“, rekao je Lučić za Tanjug.
On je tada naveo da će, ako Telekom bude izdao korporativne evroobveznice, one „kao i svi krediti, biti bez ikakve garancije“.
„Po tome smo jedinstveni u Srbiji. Mi, u stvari, ni menice ne izdajemo za kredite. Znači, sve finanske institucije koje nas podržavaju, faktički veruju u naš biznis plan, veruju da smo mi sad lideri i da ćemo ostati lideri u sledećih 10 godina“, rekao je Lučić Tanjugu.
Obveznice iz doba kovida
Podsetimo, za godinu dana, 25. septembra, Telekomu Srbije na naplatu stižu obveznice koje je emitovao u jeku pandemije koronavirusa – 25. septembra 2020. godine, prikupljajući tako neophodna finansijska sredstva.
Naime, Telekom Srbija je 25. septembra 2020. emitovao svoje prve korporativne obveznice u vrednosti od 23,5 milijardi dinara, što je bilo oko 200 miliona evra.
Reč je bilo o ukupno 2.350.000 komada korporativnih dinarskih obveznica nominalne vrednosti od 10.000 dinara.
Kamatna stopa bila je tromesečni belibor plus 2,95 procentnih poena, što je u trenutku prodaje na primarnom tržištu iznosilo 3,97 odsto. Danas, je zbog rasta kamatnih stopa u međuvremenu, 3M belibor uvećan na 4,93 odsto (trenutna vrednost, podaci NBS), tako da je i kamatna stopa po kojoj Telekom mora da isplati kamatu vlasnicima obveznica porasla na 7,88 odsto.
Aprila te 2020. godine, Vlada Srbije najavila je paket mera za ublažavanje efekata pandemije kovida 19, koji je uključivao i pojednostavljen postupak izdavanja korporativnih obveznica i omogućavanje Narodnoj banci Srbije da te obveznice otkupi na sekundarnom tržištu.
„Obveznice su emitovane u iznosu od 23,5 milijardi dinara, sa rokom dospeća od pet godina i po kamatnoj (kuponskoj) stopi ispod četiri odsto (3M BELIBOR+2,95 p.p, što iznosi 3,97%)“, saopštila je tada Narodna banka Srbije ističući da su ove hartije u potpunosti dinarske i da „ne nose nikakav devizni rizik, što ukazuje da je kompanija razmišljala prudentno i odgovorno i u smislu svođenja tržišnih rizika na najmanju moguću meru“.
U naknadnom saopštenju NBS navodi da je pet banaka investiralo u obveznice Telekoma.
„Ukupan iznos otkupljenih hartija od vrednosti bliži je trećini nego, kako je pogrešno navedeno, polovini emisije i one su otkupljene po potpuno tržišnim uslovima , odnosno po stopi koja je gotovo identična kuponskoj kamatnoj stopi, tj. stopi po kojoj su navedene hartije od vrednosti emitovane“, istakla je NBS.
Komisija za kontrolu državne pomoći je, kao što je portal N1 već pisao u oktobru prošle godine, donela rešenje da izdavanje korporativnih obveznica Telekoma Srbije, koje je kupila NBS – nije oblik državne pomoći. Naime, Komisija je u obaveštenju navela da je „utvrdila da je transakcija izvršena po tržišnim uslovima“.
Nakon investiranja u korporativne obveznice na primarnoj aukciji, domaće banke su određeni deo svojih hartija od vrednosti zadržale u svom portfelju, dok su deo ovih obveznica odlučile da iskoriste u okviru monetarnih operacija NBS, konstatovala je ova Komissija.
„Ukupno pet banaka je kupilo korporativne obveznice, dok su četiri banke na sekundarnom tržištu izvršile prodaju manjeg dela ukupno emitovanih obveznica. Komisija je utvrdila da su poslovne banke prodaje NBS korporativne obveznice u ukupnom (zbirno) iznosu od 8,8125 milijardi dinara, odnosno zbirno 37,5 odsto od ukupnog broja emitovanih hartija“, navodi Komisija za kontrolu državne pomoći.
Razlika između kuponske stope i kamatne stope po kojoj je NBS otkupila ove hartije iznosila je, kako navodi komisija, 0,10 procentnih poena – kuponska stopa u trenutku emisije bila je 3,97 odsto, a stopa pri sekundarnoj trgovini 3,87 odsto.
Šta su evroobveznice
Evroobveznicama se nazivaju dužničke hartije od vrednosti koje emituje država ili kompanija za investitore na međunarodnom tržištu, u valuti koja nije domaća. Mogu da glase na evro, dolare i druge valute.
Izvor: N1
