EN
Beloruski novinar i aktivista, osnivač Slobodne asocijacije sportista Andrej Gnjot u oktobru 2023. godine uhapšen je na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koja je tada raspisana, a koja je u međuvremenu ukinuta, zbog navodne utaje poreza. Proveo je sedam meseci u Centralnom zatvoru u Beogradu, a od 5. juna nalazi se u kućnom pritvoru na Vračaru. Pravnica iz Odbora za ljudska prava Niš Maja Kamenov ističe da to što se dešava Gnjotu nije posledica pritiska, već manir vlasti koja ne priznaje ni reakcije međunarodnih subjekata, nepriznavanje izbornih rezultata, rezolucije, apele, već lovi sopstvene građane po svetu.
Prema pisanju srpskih medija, Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on za te optužbe kaže da su lažne i tvrdi da je reč o „sistemskom mehanizmu gonjenja“ protivnika režima. Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima.
Otvorenim pismom, koje je potpisalo više od 2.000 beloruskih sportista i sportskih predstavnika, ta organizacija je tražila poništavanje izbora 2020. godine, ostavku Lukašenka i slobodu za sve uhapšene tokom masovnih protesta. Kada je Gnjot u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da „kao svedok“ dođe u istražni biro Belorusije, advokati su mu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju da vlasti žele da ga uhapse, prenosi N1.
Pravica iz Odbora za ljudska prava Niš Maja Kamenov ističe da je Belorusija zemlja sa istorijom obračunavanja sa aktivistima i neistomišljenicima.
„U Belorusiji su na snazi zakoni koji direktno krše ljudska prava i slobode medija. Naime, na snazi je zakon koji dozvoljava proterivanje stranih medija koje dolaze iz država koje kritikuju režim Lukašenka, a zbog hapšenja više od 34.000 demonstranata, Savet UN za ljudska prava je 2021. naredio formiranje tima koji je istraživao nasilje nad demonstrantima. Kao rezultat toga proizašla je Rezolucija o političkim zatvorenicima u Belorusiji i političkom progonu od strane režima u Minsku“, navodi Kamenov.
Posledice koje mogu nastupiti mogu da pogode članove njegove porodice, smatra Kamenov, ali i prijatelje, bivše saradnike, ne samo Gnjota već i drugih umetnika, novinara i aktivista.
Belorusija od Srbije i Apelacionog suda, ali i članica Evropske unije, tražila je izručenje Gnjota, međutim, 19. septembra Evropski parlament uputio je poziv Srbiji da ga ne izruči. Kamenov ističe da je u međuvremenu, na zadnjem ročištu, Gnjotu ukinuto rešenje prvostepenog suda.
Srbija-Evropska unija-Belorusija: Ples koji nije dobar za nas
Odnos na relaciji Srbija-EU-Belorusija Kamenov vidi kao još jedan ples, koji, kako ističe, mi kao država igramo sa dva partnera, ali koji nije dobar za Srbiju.
„Evropska unija je svoj stav zauzela samom Rezolucijom EP o političkim progonima u Belorusiji, kao dopunu odgovora na režim Lukašenka, a mi kao država treba da razmislimo kakvu sliku šaljemo regionu, Evropi i Svetu jer nije prvi put da se Srbija opominje i poziva da ne izruči aktiviste, novinare. Setimo se da je kurdski aktivista Edževit proveo tri godine u pritvoru, u Prihvatilištu za strance“, ističe Kamenov.
Iako je Interpol ukinuo poternicu za Gnjotom, ona ističe da brisanje njega sa poternice nema pravnu težinu, ali da ipak ide u prilog, kao što idu i potpisi mnogobrojnih svetskih i domaćih umetnika za njegovo oslobađanje.
„To predstavlja svedočenje o njegovom karakteru, ali jača je od toga obaveza koju imamo potpisivanjem Međunarodne konvencije o ljudskim pravima, jača i od ugovora o ekstradiciji sa Belorusijom koja je 2022. prekinula odnose sa Savetom Evrope, čiji punopravni član nikada nije ni bila jer je odbila da potpiše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima“, dodaje Kamenov.
To što se, prema pisanju N1, Gnjoti obratio predsedniku države Aleksandru Vučiću, a ne ministarki pravde koja može staviti veto na odluku, za Kamenov predstavlja simboličnu poruku da se u njegovom slučaju raspravlja ne u pravnim, već u političkim okvirima.
Belorusija pri dnu lestvice medijskih sloboda
Prema izveštaju Reportera bez granica o nivou medijskih sloboda, Belorusija se nalazi na veoma niskom 167. mestu od 180 država sveta koje su analizirane. Istovremeno, prema podacima Beloruskog udruženja novinara, od reizbora Aleksandra Lukašenka za predsednika 2020. godine, 34 novinara su danas u zatvoru.
Ovi podaci su zastrašujući i pokazuju alarmantno stanje u Belorusiji kad je reč o slobodi izražavanja, smatra novinarka Cenzolovke Danica Đokić.
„U javnosti je poznato da dobijanje ekstremističke etikete, kakvu je dobila organizacija Andreja Gnjota, u Belorusiji ne znači ništa dobro. Ukoliko bi Gnjot bio izručen, postoji strah da će biti u zatvoru, maltretiran, tučen i bez mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom. U prevodu – izručenje Gnjota značilo bi doprinos tome da on potencijalno postane žrtva diktatorskog režima Belorusije“, smatra Đokić
Kada je reč o reakciji Srbije, još uvek postoji nada da će sistem zaštititi zagovornike slobode izražavanja i mišljenja, te da makar neće doprineti ugrožavanju bezbednosti Andreja Gnjota.
„Ipak, podsetila bih da ni stanje u Srbiji, kad je reč o toj temi, nije najbolje. Trenutno je pred sudom aktuelan proces koji bi možda i u Srbiji mogao da odvede novinare u zatvor. Naime, podnosioci krivične tužbe – sutkinja Apelacionog suda i njen suprug advokat – traže po 10 meseci zatvora i dve godine zabrane rada novinarima KRIK-a. Ako se to ostvari, moglo bi da ostavi drastične posledice po novinarstvo“, smatra novinarka Cenzolovke.
Član Uprave UNS Mateja Agatonović ističe da je u slučaju Gnjoti u pitanju politički progon.
„Ustav i zakoni Srbije, kao i međunarodni ugovori čiji smo potpisnici, navode da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Nisam pravnik, ali znam šta bi meni bilo preče u sukobu ove dve strane“, naglašava on.
Po njemu, Gnjoti je izložen političkoj represiji, ali ističe da rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće čak ni za države članice EU, niti za tamošnje institucije.
„Međutim, one ipak predstavljaju političku poruku, da će evroparlamentarci nastaviti da nadziru razvoj situacije u Beogradu. Nažalost, mislim i da EU i Srbija imaju preče brige od sudbine beloruskih aktivista ili novinara, tako da verujem da ovo pitanje neće zadobiti neophodnu pažnju. Verujem da će Srbija i u slučaju Gnjot postupiti politički pragmatično, odnosno da će prvo proceniti da li će imati veće političke štete ili koristi, pa tek onda postupiti. Nezahvalno je procenjivati da li je srpskom političkom vođstvu više u (kratkoročnom) interesu da zadovolji Brisel ili Minsk. Ali će odluka sasvim sigurno biti doneta na bazi kratkoročnih interesa – ne strateškog opredeljenja ili kakvog dugoročnog planiranja“, zaključuje Agatonović.
Izvor: BOŠ
