EN
Ono što vidimo trenutno u Srbiji jesu napadi na civilno društvo, uključući pretnje, što je potpuno neprihvatljivo, poručila je Ana Lirman, ministarka za Evropu i klimu u Vladi Nemačke, u govoru na otvaranju godišnjeg Foruma civilnog društva i tink tenkova u Berlinu. Ova međunarodna konferencija održava se od 9. do 11. oktobra, u okviru Berlinskog procesa, u organizaciji nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu i Aspen instituta iz Nemačke, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Nemačke.
Govoreći o položaju civilnog sektora na Zapadnom Balkanu, ministarka Lirman je napomenula da se takve organizacije često suočavaju sa „izazovima, uključujući manjak sredstava, i, što je još gore, čak i sa zastrašivanjem, konkretno, sa pretnjama, koje danas nisu ništa neobično“.
„Ilustracije radi, to je ono što vidimo trenutno u Srbiji. Dozvolite mi da budem iskrena – to je potpuno neprihvatljivo. Čak i u situacijama kada ne postoji saglasje u mišljenju, obaveza vlasti, uključujući one u Srbiji jeste da zaštite sve učesnike javnog života, odnosno da brane slobodu govora. Mi neprestano apelujemo na vlasti u Srbiji da omoguće civilizovanu debatu, kao i da unaprede vladavinu prava. I mi ćemo svakako nastaviti da to činimo. To su osnove koje su neizostavno povezane sa daljim napretkom u pristupanju EU, kao i pristupanju Zajedničkom tržištu (Evropske unije)“, poručila je Ana Lirman.
Prema mišljenju nemačke ministarke, vlade država Zapadnog Balkana „moraju da dokažu da uistinu poštuju vrednosti EU i da su ozbiljno posvećene cilju koji se odnosi na evropske integracije“. Kako je istakla, za to su potrebni snažna politička volja, poverenje i saradnja između država ovog regiona.
Lirman se osvrnula i na pokušaje destabilizacije regiona, a kao jednu od „pretnji za demokratiju“ na Zapadnom Balkanu navela je često plasiranje dezinformacija. Ipak, ona je istakla da veruje da Zapadni Balkan „ima svoje mesto u Evropskoj uniji“, te da će Nemačka nastaviti da snažno podržava evropski put regiona.
Podsetimo, Berlinski proces je pokrenut je 2014. godine kao platforma za “Zapadnobalkansku šestorku” (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) za ubrzanje puta ka EU i jačanje regionalne integracije i saradnje, što je ključno za ekonomski rast i mir.
Izvor: EWB
