EN
Do 4. novembra, novi članovi Saveta REM-a neće biti izabrani, kao što predvi-đa zakon, što znači da od sutradan Srbija više neće imati legitimni organ koji donosi odluke o elektronskim medijima. Ukoliko sadašnji članovi Saveta nastave da rade, njihove odluke će biti pravno ništavne, kažu pravnici Rodoljub Šabić i Vladana Jaraković
Prema Zakonu o elektronskim medijima (ZEM), donetom prošle godine, članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ističe mandat za nešto manje od dve nedelje, 4. novembra. Do tada je Skupština trebala da izabere nove članove Saveta.
Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, koji je imao rok za pokretanje procedure do 4. avgusta ove godine, to nije učinio do danas. Kako je javnost saznala od ministra informisanja Dejana Ristića, to se neće ni desiti dok Ustavni sud ne odluči po zahtevu članova Saveta REM-a podnetom u julu ove godine o oceni ustavnosti odredbe Zakona o elektronskim medijima za izbor novih članova Saveta REM-a. Nepoznato je koliko će postupak pred Ustavnim sudom trajati. Aktuelni sastav tog suda je već pokazao da izvršava naloge vlasti, poslednji put u vezi sa kompanijom Rio Tinto.
Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, naglašava za Cenzolovku da je čekanje odluke Ustavnog suda u ovom slučaju sa pravnog stanovišta besmislica.
„Notorna je stvar da nijedna inicijativa za ocenu ustavnosti nekog zakona sama po sebi nikad ne odlaže njegovu primenu. Samo Ustavni sud može, izuzetno, posebnim rešenjem, na osnovu čl. 46 Zakona o Ustavnom sudu, do konačne odluke o osporenom zakonu odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje zasnovane na osporenom zakonu, ali sud to nije uradio. Dakle, neraspisivanje javnog poziva na način i u rokovima predviđenim zakonom je bez sumnje direktno kršenje zakona”, objašnjava Šabić i dodaje da iza te odluke stoji diletantizam i da se po svemu sudeći radi o „svesnoj, planiranoj, kombinaciji sa čijim efektima ćemo se tek suočiti”.
I Vladana Jaraković iz pravnog tima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) potvrđuje da ne postoji nikakva prepreka da nadležni odbor Narodne skupštine objavi javni poziv za predlaganje članova Saveta REM-a.
Šabić napominje da nadležni nisu dali nikakvo objašnjenje za ovakvu odluku i da ono što su ponudili kao izjavu javnosti svakako nije prihvatljivo. Zakon je precizan i jasno predviđa „da članovi starog Saveta REM-a nastavljaju da obavljaju funkciju do isteka jedne godine od stupanja na snagu novog, važećeg zakona”. To znači da nakon isteka tog roka, oni više ne mogu obavljati te funkcije.
Savet će, kako objašnjava Jaraković, na taj način ostati bez članova i ne postoji zakonit način da donosi odluke sve do izbora novih članova Saveta.
„Ako se ipak, uz podršku vlasti i odgovarajuća ‘pravna tumačenja’ upuste u to da nastave da donose nekakve odluke, te odluke će biti nezakonite”, ističe Šabić.
Kako komentarišu ovu situaciju u Savetu REM-a, nismo uspeli da saznamo jer Olivera Zekić, predsednica Saveta, nije odgovorila na naš upit.
Stevanović: Očigledno da vlast od početka nije imala nameru da poštuje zakon
Za Ivanu Stevanović, izvršnu direktorku Slavko Ćuruvija Fondacije, na delu je brutalno kršenje zakona i to od strane najvećeg zakonodavnog tela u zemlji. Kaže za Cenzolovku da su posledice dalekosežne, i ne odnose se samo na medije i društvo, već urušavaju i pravnu državu.
„Postavlja se pitanje poverenja u bilo kakav zakon i u bilo koju instituciju u ovoj zemlji, kada vlast ne poštuje zakone. Kako uopšte institucije mogu da očekuju da građani poštuju zakon kada vide kako se ponaša najviše zakonodavno telo u zemlji”, pita se Ivana Stevanović.
Ona dodaje da je na predsednici parlamenta i na skupštinskom odboru da objasne javnosti kako i zašto su sebi dozvolili da na najbrutalniji način ignorišu zakon, i kako nameravaju dalje da postupaju.
„Javno pozivam Anu Brnabić da objasni građanima i predstavnicima medijske zajednice zbog čega član Zakona o elektronskim medijima u vezi sa izborom novih članova Saveta REM-a nije primenjen. Ona je tada kao predsednica Vlade bila direktno uključena u pregovore i razgovore sa predstavnicima medijske i međunarodne zajednice i na neki način je svojim prisustvom i učešćem i aminovala da se taj član zakona oko kojeg su se lomila koplja usvoji. Bila je garant i nama i partnerima iz međunarodne zajednice da će se to dogoditi. Sad vidimo da vlast od početka očigledno nije imala nikakvu nameru da poštuje taj zakon i mislim da su posledice dramatične i to ne samo kada pričamo o medijima i medijskoj regulaciji”, napominje Stevanović.
Ona podseća da REM čeka donošenje bitnih odluka kao što su dozvole za lokalne i beogradske medije, dodela pete dozvole sa nacionalnom pokrivenošću, u situaciji kada Regulator ulazi u bespravno stanje u pogledu funkcionisanja elektronskih medija.
Insistiranje na poštovanju zakona biće i dalje u fokusu rada Slavko Ćuruvija fondacije i njihovih partnera iz Medijske koalicije, kaže Ivana Stevanović, iako su medijski zakoni samo godinu dana od kada su doneti već izigrani na više nivoa, i to u najvažnijim zahtevima medijske zajednice.
Snažna poruka o suštinskoj zavisnosti Saveta REM-a od volje vladajuće većine
Jedini način da se situacija razreši a da REM zadrži svoja ovlašćenja jeste da se sprovede postupak izbora novih članova u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, kaže Vladana Jaraković.
„U ovom trenutku je kasno da se izbor sprovede na vreme, a neobjavljivanjem javnog poziva za izbor novih članova Saveta REM-a u roku koji obezbeđuje kontinuitet u radu tog organa odlučivanja poslata je snažna poruka o suštinskoj zavisnosti sudbine Saveta REM-a od volje vladajuće većine. Scenariji koji bi mogli biti alternativa izboru novih članova Saveta u Narodnoj skupštini, a koji bi mogli podrazumevati i krajnju opciju – privremeno preuzimanje poverenih poslova od REM-a, bili bi konačna demonstracija moći koju vlast ima u odnosu na Regulatora, objašnjava Jaraković.
| APSURDNO DA SKUPŠTINA NAMERNO IZIGRAVA ZAKONE KOJE SAMA DONOSI
Prema mišljenju Rodoljuba Šabića, u normalnim okolnostima posledice delegitimizovanja, faktičkog ukidanja nezavisnog regulatornog tela, čiji je zadatak da obezbedi ostvarivanje izuzetno važnih javnih interesa, bile bi teško sagledive, ali izvesno opasne i veoma štetne. On dodaje:
„Ali na neki tragikomičan način to za našu konkretnu situaciju zapravo ne važi. Jer i dok smo imali REM, on nije funkcionisao kao nezavisno regulatorno telo i nije ostvarivao svoju ulogu, već je delovao kao transmisija volje aktuelne vlasti. REM je sam direktno kršio zakone, a pojedinim postupcima i bukvalno skandalizovao javnost. Ali posledice predstojeće delegitimizacije REM-a biće odlaganje svih pokušaja normalizacije naše haotične medijske scene na neizvesno dug rok, odnosno održavanje postojećeg žalosnog stanja.”
Za Šabića, ovako krupan, a pogotovo nameran propust, za posledicu bi morao da ima političku i moralnu, pa čak i krivičnu odgovornost.
„Poznato je da je kod nas ustanovljen princip neodgovornosti ‘elite’ za kršenje raznih zakona, pa to nije realno očekivati ni u ovom slučaju. Bar za sada, jer to će jednom morati da se promeni. Odgovornost je pretpostavka funkcionisanja normalnog društva. I uređenim zemljama dešavaju se ponekad ekscesi u kojima izvršna vlast pokušava da izigrava ili krši zakon. Ali to da skupštinski odbori svesno i namerno krše i izigravaju zakone koje sama skupština donosi i da ih treba terati da ih primenjuju, gotovo je nezamislivo, apsurdno. U našim uslovima, nažalost, nije, već je to samo još jedna ilustracija pretvaranja institucija u kulise i potvrda potpune nadmoći politike nad pravom. I baš zato treba insistirati na tome da nadležni bez odlaganja počnu sa izvršavanjem zakonom utvrđene obaveze”, ocenjuje Šabić.
|
Izvor: Cenzolovka
