Veljanovski: Da li se predsedniku „otelo“, ali dokazao je ono što odavno znamo

Našim zakonima zabranjeno je da država direktno finansira medije, izjavio je univerzitetski profesor Rade Veljanovski. „Mi imamo neke mogućnosti, ali to nije ovako kako je predsednik rekao“, kazao je Veljanovski povodom izjave predsednika Aleksandra Vučića da država finansira sve televizije, tokom svog gostovanja na jednoj od njih sa nacionalnom frekvencijom.

„Predsednik je rekao nešto što je na neki način moglo da zvuči kontradiktorno. U prvom delu njegove izjave smo mi mogli da shvatimo da on govori o tome kako je dobro što država ima investitore, što jača tržište. Pa pošto je tržište jako, onda odatle svi imaju prihode, pa mogu da imaju plate i sve drugo. Ali u drugom delu je rekao da se to iz državnog čupa vadi. E time je još jednom dokazao nešto što odavno znamo, da je država Srbija zaista mimo sveta i da nastavlja taj trend, da bude mimo standarda, pravila, iskustava demokratskih zemalja“, rekao je Veljanovski za Novi dan na N1.

Kako je kazao Veljanovski, predsednik izričito insistira na tome da mi treba da održimo prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, ali da je Evropa naš put, bespogovorno.

„Ako je Evropa naš put, onda zašto ne pogledaju da li toga u Evropi ima. U Evropi toga nema, to je zabranjeno. I kod nas je i našim zakonima zabranjeno da država direktno finansira medije. Mi imamo neke mogućnosti, ali to nije ovako kako je predsednik rekao“, istakao je on.

Ako država to radi, kako navodi Veljanovski, ona narušava tržište i ne samo medijsko tržište, nego tržište kao takvo. „S druge strane je (Vučić) rekao ono, pa oni koji dobijaju od države znaju za koga treba da rade i mi to znamo“.

Da li se predsedniku „otelo“?

Na pitanje kako televizija Prva ili neka druga može da dobije desetine miliona od države ili bilo koja druga televizija, Veljanovski odgovara – „legalno nikako“.

„Da li se njemu to stvarno otelo u tom trenutku, ali dakle on je otkrio nešto što mi u stvari na određeni način znamo, on je sada to dokazao, znači nije neko spinovao, nije neko rekao da to verovatno postoji ili nekakvim istraživanjima pokušao to da dokaže, sada je to predsednik sam rekao“, kaže Veljanovski.

Kako podseća, postoji Zakon o javnom informisanju i medijima koji je još 2014. godine uveo mogućnost projektnog sufinansiranja onih sadržaja koji su od javnog interesa. Navodi da je tada ideja bila da to pre svega bude namenjeno malim lokalnim medijima koji nisu mogli da opstanu na tržištu posle vlastničke transformacije, jer je stvarno bilo teško.

Odredbe koje su uvedene su, međutim, jako mnogo zloupotrebljavane deset godina, pa su prošle godine kada je donet novi zakon, neke od njih ispolirane i precizirane u smislu ko to može, dodaje.

„Mogu lokalne samouprave, može pokrajina Vojvodina i može Republika Srbija iz svojih budžeta da odvoji određeni deo sredstava. A onda moraju da se formiraju potpuno nezavisne komisije od nezavisnih eksperata koji će odlučivati, neće oni do kraja odlučivati, oni će predložiti toj lokalnoj samoupravi ili upravi Vojvodine ili vladi Srbije, kome treba dati ta sredstva. Međutim, mi vidimo da je i u takvom režimu najveći broj onih koji dobijaju novac iz tih javnih fondova, da su to mediji koji ne ostvaruju javni interes“, istakao je Veljanovski.

Ako država „iz ćupa“ nekome daje pare, ona može to i da ne radi, napominje Veljanovski.

„Znači oni koji znaju da dobijaju novac i na taj način moraju da budu svesni toga da ne smeju da se otmu kontroli. Te televizije, a i ovi štampani mediji koji mi zovemo tabloidima, oni su mnogo niže od tabloida, znaju šta treba da rade jer oni rade za državu, oni rade za vlast, oni ne rade za javnost, oni ne rade za građane. Oni nisu uši i oči građana nego obezbeđuju ubeđivačke strategije onih koji su na vlasti u odnosu na javnost“, kaže sagovornik N1.

Na pitanje kojim kanalima, kako je Vučić naveo, desetine miliona idu, Veljanovski navodi direktno finansiranje koje nameće pitanje da li su uopšte negde knjiženi.

„To su tokovi novca koji su u potpuno mraku. Dakle, može da bude i oslobađanjem od određenih poreza i doprinosa. Može da bude još na jedan vrlo simptomatičan način, a to je da se onim bogatim firmama koje su na tržištu, koje nemaju direktne veze s medijima, jednostavno sugeriše ili eventualno i naredi da svoje oglase, da svoje reklamiranje, pre svega, imaju na onim televizijama koje vlast hoće da podrži. To su velike količine novca“, navodi Veljanovski.

Marketinsko tržište, kako ističe, nije preveliko, ali opet nije ni beznačajno, „i mi znamo da od tog novca, do sada je bilo tako decenijama unazad, najviše dobijaju RTS kao javni servis i Pink kao komercijalna televizija, ali u poslednje vreme sve više i ove druge komercijalne televizije.

U kakvoj su poziciji kablovske televizije?

„Oni takođe imaju tretman televizija koje su na strani vlasti ili koje nisu na strani vlasti i dobijaju državne resurse takođe, što se finansiranja tiče.

Kako je podsetio, kada je Informer dobio dozvolu, vrlo brzo posle toga pozvao je predsednika države i imao dva sata razgovora, a sam (Dragan) Vučićević, koji je vlasnik Informera i  glavni urednik, je rekao da u tom trenutku taj sadržaj ide na 80 televizija.

„To je najgora posledica svega toga, zato što je to strašno narušavanje medijskog pluralizma i medijske ravnopravnosti, političke ravnopravnosti. Pored onog narušavanja tržišta, ovo je mnogo teža posledica jer utiče na svest ljudi i to je nešto što je apsolutno nedopustivo“, istakao je Veljanovski.

Izvor: N1