EN
Pravnik NUNS Rade Đurić izjavio je u emisiji N1 Studio Live da misli da je „bilo elemenata da sud stane na stranu uzbunjivača doktora Borka Josifovskog“.
Ustavni sud Srbije posle četiri godine odlučio je da, bez rasprave, odbaci žalbu lekara i uzbunjivača, bivšeg direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu Borka Josifovskog i da mu time uskrati zaštitu od odmazde, koju trpi već skoro dve decenije, jer je ukazao da pojedini lekari Hitne pomoći pacijente na samrti nisu reanimirali i da su adrese umirućih pacijenata prodavali privatnim pogrebnim preduzećima.
Đurić misli da je bilo elemenata da sud stane na stranu doktora Josifovskog.
„Još jedan od pokazatelja da pravni sistem u Srbiji ostavlja malo realnih mogućnosti, umesto da sagledate kontekst kompletnog slučaja i da zaštitite čoveka koji je pionir u uzbunjivanju u Srbiji, vi donosite odluke koja ne samo da razoružava Josifovskog, već nosi i poruku budućim uzbunjivačima šta može da se očekuje od njih, kako da imate veru u jedan sistem koji nije kadar da nas zaštiti“, kaže on.
Pokazalo se, dodaje on, da „institucije usvajaju propise do one more do koje im to daje mogućnost da njima manipulišu“.
„Da imate situacije sa brojnim prazninama, brojnim nepravilnostima, imate selektivnu primenu. Ozbiljne nejasnoće i praznine oko načina na koji se štiti sam uzbunjivač, imate presude koje se ne poštuju, imate institucije koje do te mere žigošu i vrše pritiske, ozbiljno maltretiraju same uzbunjivače, vidite da ti statusi koji su dodeljeni ne daju njima nikakvu šansu da istraju i da rade. Retko ko se i vraća na posao, ili se vraća na manje mesto“, kaže on.
I broj uzbunjivača se smanjuje, kaže.
„Poruka ljudima čiji se identitet ne prikriva, već institucije čine sve što je moguće da taj identitet razotkriju, a i po službenoj dužnosti i prijavama koje se podnose, ne daje garanciju da vi njih uopšte možete da zaštitite. Jedina zaštita je javnost, daje garanciju tim ljudima da možda neće biti otpušteni ili krivično gonjeni“, kaže on.
Prema njegovim rečima, „sve je manje tih priča“.
„Novinari imaju neke insajd informacije, anonimni izvori su nešto što kodeks novinara ne preporučuje. Sistem zaboravlja da sagleda da je ono što je izneto apsolutno iznad onoga što su oni učinili ili nisu učinili u skladu sa zakonom o zaštiti uzbunjivača“, kaže on.
Propisi, dodaje, „nisu loši, ali imaju praznine“.
„I ta selektivna primena, sistem kao takav zaista mislim da nije loš, međutim, praksa pokazuje da on ne može da opstane. Veće su posledice po uzbunjivače, nego po one koji čine nepravilnosti. Za vreme koronavirusa imali smo situaciju kada je Ana Lalić iznela podatke, imali ste automatski institucije koje pokušavaju da dođu do izvora podataka. Mislim da to imamo danas, ne pritiskate samog uzbunjivača, ili novinara, već pokazujete onima koji bi potencijalno mogli izneti informacije šta bi im se moglo desiti“, kaže Đurić.
Izvor: N1
