ENPrema njihovim podacima, broj nelegalnih emitera koji više ne rade je 134, a broj oslobođenih frekvencija 146.
Podsetimo, od septembra 2008. u akciji gašenja radio i televizijskih stanica koje emituju program bez dozvole, Ratel je registrovao 181 piratskog emitera sa 211 frekvencija, a do januara ove godine je bilo ugašeno svega oko 70. Inače, broj nelegalnih emitera menja se svakodnevno, jer mnoge stanice kojima se zapečati objekat i oprema polome službeni pečat i nastavljaju kasnije da rade.
U Ratelu navode da najveći broj emitera bez dozvole emituje na područjima Novog Sada, Zrenjanina i Subotice. U nedavno objavljenom izveštaju Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) navodi se da je najveća koncentracija radio pirata oko Novog Sada, gde se koristi „prirodni, dominantni položaj Fruške gore i emituje iz kafana i vikendica“.
– Jedan broj ilegalnih radio stanica pokrenuo je sporove kod raznih sudova, sa ciljem da ceo proces razvuku koliko god mogu, u međuvremenu emitujući program i prodajući oglase. Drugi jednostavno izbegnu na novu lokaciju i pomere se na drugu frekvenciju, postajući na taj način piratska stanica – navodi se u izveštaju „Vojvođanski mediji, politički kompromis ili profesionalno izveštavanje“.
NDNV ističe da većina pirata emituje muzički sadržaj „najnižeg ukusa uz neizbežne čestitke i pozdrave, čije naručivanje putem SMS-a i posebno tarifiranih telefonskih poziva omogućava velike prihode“. Prema njihovim rečima, ilegalni emiteri nemaju nikakvih troškova za dozvole, autorska i izvođačka prava, pa im je profit zagarantovan.
– Svojim delovanjem pirati nanose štetu i lokalnim televizijama i štampi, jer lokalni oglašivači povodeći se niskim cenama oglasa pristaju na oglašavanje uz najnekvalitetniji medijski sadržaj – ističe se u izveštaju.
Kada je reč o piratskim stanicama, nedavno je započeta i saradnja sa republičkim javnim tužiocem i tužiocem za visokotehnološki kriminal.
Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), kaže za Danas da je dosad podneto 16 krivičnih prijava Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i da se čekaju odluke o pokretanju krivičnih postupaka.
– Značajno je manje nelegalnih emitera od kada je počela ova saradnja, jer su mnogi zbog toga prestali da emituju program. Situacija je bolja, ali daleko od savršene. Verujem da će nakon donošenja prve presude broj ovakvih stanica biti još manji – objašnjava Karadžić.
B. Cvejić
